Dom za stare sa demencijom: vodič za porodicu

Majka vas treći put u pola sata pita da li ste ručali. Prvi put ste se nasmejali, drugi put ste odgovorili strpljivo, a treći put vam se steglo u grudima, jer znate da to nije šala. Ili otac, koji je celog života znao put do pijace, jednog jutra stoji na uglu i ne zna kuda dalje. Ako ste ovde zato što prepoznajete takve scene, znajte da niste sami i da ništa od ovoga nije vaša krivica.

Ovaj vodič je napisan za porodice koje se nalaze negde između “još nam ide” i “ne znam koliko još mogu”. Prolazimo kroz bolest, faze, dijagnozu, svakodnevicu, bezbednost, a onda i kroz teško pitanje doma: kada, kakvog i šta pitati. Na kraju je i pravni deo, o starateljstvu i poslovnoj sposobnosti, jer se porodice na njega obično spotaknu tek kad im zatreba.

Šta je demencija, a šta Alchajmerova bolest

Demencija nije jedna bolest. To je naziv za skup tegoba: slabljenje pamćenja, mišljenja, orijentacije, govora i rasuđivanja, toliko da osoba više ne može sama da se snalazi u svakodnevnom životu. Uzroka ima više.

Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije. Zatim dolazi vaskularna demencija, koja se vezuje za oštećenja krvnih sudova u mozgu (često posle malih ili velikih moždanih udara), pa demencija sa Levijevim telima, u kojoj su česte vizuelne halucinacije i kolebanje budnosti, i frontotemporalna demencija, koja prvo menja ponašanje i ličnost. Postoje i mešani oblici, a to nije retkost kod starijih.

Zašto vam to uopšte treba? Zato što se tok, rizici i način nege delimično razlikuju. Ako se kod oca prvo promenilo ponašanje, a ne pamćenje, ili ako vidi ljude kojih nema, lekar mora da razmišlja o drugom tipu demencije, a neki lekovi koji se inače daju za nemir tada mogu škoditi. Zato dijagnozu ne treba nagađati iz komšiluka.

Starost sama po sebi nije bolest. Blago zaboravljanje pojedinosti je očekivano. Demencija je kada gubici ometaju život.

Kako počinje: prvi znaci koje porodica primeti

Retko ko dođe do lekara zbog zaboravljanja. Češće dođete zbog posledica: neplaćenih računa, zagorelih šerpi, lekova koji se piju dvaput ili nikako. Evo šta porodice najčešće pominju:

ista pitanja i priče u kratkom razmaku
gubljenje stvari na čudnim mestima (ključevi u frižideru)
teškoće sa novcem, računima, telefonom
gubljenje reči, zastajkivanje u rečenici
povlačenje iz društva, gubitak interesovanja za hobije
promena raspoloženja, sumnjičavost (“neko mi krade”)
snalaženje u prostoru: gubljenje na poznatom putu

Često i sama osoba oseti da nešto nije u redu i to krije. Kritikuje, objašnjava, okrivljuje druge. To nije lukavstvo, to je strah. Razumevanje toga menja ton kojim razgovarate sa njom.

Faze bolesti

Faze su okvir, ne raspored. Svaka osoba ide svojim tempom i nešto se uvek preklapa. Ipak, podela na ranu, srednju i kasnu fazu pomaže da znate šta da očekujete.

Rana faza

Osoba je uglavnom samostalna. Zaboravlja skorije događaje, ponavlja se, teže planira i vodi finansije. Priče iz mladosti pamti odlično. Raspoloženje je često potišteno ili razdražljivo. Ovo je faza u kojoj se vodi najvažniji razgovor: šta osoba želi, gde bi volela da živi kada joj bude teže, kome veruje. Dok je još može da kaže, pitajte je.

Srednja faza

Ovo je najduža i za porodicu najzahtevnija faza. Potrebna je pomoć pri oblačenju, kupanju, hranjenju. Javljaju se dezorijentacija u vremenu i prostoru, poremećen san, lutanje, sumnjičavost, ponavljanje radnji, ponekad agresivnost. Osoba može da pita za roditelje koji su davno umrli i da se spremi “kući”, iako je kod kuće. Govor postaje siromašniji.

Kasna faza

Osoba najčešće ne govori ili govori nekoliko reči, teško hoda, na kraju postaje nepokretna. Gubi kontrolu mokrenja i stolice, otežano guta, sklonija je infekcijama, preležaninama i gubitku težine. Nega postaje pre svega fizička i palijativna. O tome više u vodičima o nezi nepokretne osobe i preležaninama i o ishrani, gutanju i pothranjenosti.

Kako se postavlja dijagnoza

Prvi korak je izabrani lekar, a ne internet i ne komšinica. Izabrani lekar će saslušati vas i osobu, pogledati terapiju i uputiti vas neurologu, psihijatru ili gerijatru. Preporuka je da na pregled idete zajedno sa osobom i da sa sobom ponesete zapisane primere. Opis iz svakodnevice često vredi više od testa.

Šta lekar obično radi, na opštem nivou:

razgovor i pregled, kratki testovi pamćenja i orijentacije, često i crtanje sata
laboratorijske analize, da se isključe uzroci koji se mogu lečiti, kao što su nedostatak vitamina B12, poremećaj rada štitne žlezde ili anemija
snimanje mozga (CT ili magnetna rezonanca), po proceni lekara
provera depresije, jer ona može da liči na demenciju, a leči se
pregled lekova, jer neki mogu da izazivaju zbunjenost

Ne ostavljajte zbunjenost bez pregleda. Naglo nastala zbunjenost, u roku od nekoliko sati ili dana, nije obično napredovanje demencije. Često je to delirijum, izazvan infekcijom (urinarnom, plućnom), dehidratacijom, bolom ili novim lekom. Tada je potrebna hitna procena lekara. Ako je uz to prisutna visoka temperatura, otežano disanje, nesvestica, nagla slabost jedne strane tela ili poremećaj govora, zovite hitnu pomoć na broj 194.

Lečenje i terapija na nivou opšte informacije

Iskreno: ne postoji lek koji zaustavlja Alchajmerovu bolest. To je teška rečenica, ali je bolje čuti je od lekara jednom i jasno, nego tražiti čudo po oglasima.

Ono što postoji jeste podrška. Postoje lekovi koje propisuje specijalista i koji se koriste kod dela bolesnika da bi se usporilo napredovanje simptoma ili da bi se ublažili. Ne odgovaraju svima, imaju neželjena dejstva i zahtevaju kontrolu, pa o njima odlučuje lekar, ne porodica. Isto važi za lekove protiv nemira, nesanice i depresije. Posebno budite oprezni sa sedativima i antipsihoticima kod starijih sa demencijom: oni mogu da povećaju rizik od padova i drugih komplikacija, pa se koriste kratko i pod nadzorom lekara. Nikada ne menjajte terapiju sami i ne drobite tablete bez pitanja farmaceuta ili lekara.

Važan je i tretman drugih bolesti. Pritisak, šećer, srce i pluća utiču na mozak. Pogledajte i vodiče o dijabetesu kod starijih, o srčanoj insuficijenciji i povišenom pritisku i o HOBP i bolestima pluća. Dobro regulisane hronične bolesti često znače manje zbunjenosti.

Nemedikamentozni pristupi su često podjednako vredni: muzika iz mladosti, šetnja, jednostavni poslovi (slaganje veša, ljuštenje graška), fotografije, zajedničko pevanje. Ne leče bolest, ali smanjuju nemir i vraćaju osobu u trenutak u kome se oseća korisno.

Svakodnevna nega i komunikacija

Najveće promene koje možete napraviti nisu medicinske, nego su promene u načinu na koji razgovarate i organizujete dan.

Rutina

Isto vreme buđenja, obroka, šetnje i spavanja daje osobi osećaj sigurnosti kada je sve ostalo zbunjujuće. Veliki sat sa datumom, kalendar na zidu i fotografije članova porodice sa imenima pomažu, ali ne forsirajte stalno ispitivanje (“koji je danas dan?”), jer to samo podseća na neuspeh.

Kako razgovarati

priđite sa prednje strane, spustite se do nivoa očiju, recite ime i ko ste
govorite polako, kratkim rečenicama, jedno pitanje po jedno
ne raspravljajte se oko činjenica. Ako majka kaže da čeka oca koji je umro, ne saopštavajte joj svaki put novu žalost. Pitajte: “Kakav je bio tvoj muž? Šta je najviše voleo?” Pređite na osećaj, ne na činjenicu
ne govorite o osobi u njenom prisustvu kao da je nema
dajte izbor između dve stvari (“plava ili zelena bluza?”), ne otvoreno pitanje
ako se ljuti, ne uzimajte to lično. Bes je gotovo uvek strah, bol, umor ili glad

Ponekad ćete reći nešto što nije sasvim tačno samo da biste osobu smirili. Mnogi stručnjaci za negu to razumeju kao nežnost, a ne kao laž. Meru birate sami, samo pokušajte da ne upadnete u raspravu koju niko ne može da dobije.

Lutanje, bezbednost kuće i prilagođavanje prostora

Lutanje je jedan od najčešćih razloga zbog kojih porodice ne spavaju. Osoba ide jer nešto traži: posao, decu, kuću iz detinjstva. Ne bega od vas.

Šta pomaže kod kuće:

brava koja se ne otvara lako, zvono ili senzor na vratima
ID narukvica sa imenom i brojem telefona člana porodice, kao i nedavna fotografija u telefonu
dnevna šetnja i fizička aktivnost, da bi se smanjio nemir
uklanjanje prepreka: tepisi, kablovi, prag, slab osvetljaj. Noćno svetlo do toaleta
sakrivanje ključeva od kola, a vremenom i prekid vožnje, o čemu je važno otvoreno porazgovarati sa lekarom
aparati: isključivanje gasa i šporeta, sigurnosni ventili, bez prekidača koji se zaboravljaju
lekovi pod ključem, kao i sredstva za čišćenje

Ako osoba nestane, odmah pretražite blizinu, pozovite susede i prijavite policiji (192) bez čekanja “da vidimo da li će se vratiti”. Što se pre krene, to je bolje.

Pad je drugi veliki rizik. Pogledajte vodič o osteoporozi, prelomu kuka i padovima.

Agresija, sumračni sindrom i nemir

Porodice često pitaju: “Kako to da me ugrize, a to je moja majka?” Niste to zaslužili, a ni ona to ne radi namerno. Mozak koji ne razume šta se događa i ne može da kaže šta ga boli reaguje telom.

Pre nego što pomislite na lekove, zapitajte se:

da li ga nešto boli (zub, leđa, zatvor, puna bešika)?
da li je gladan, žedan, hladno mu je, umoran je?
da li je previše buke, ljudi, televizora?
da li ste ga požurili ili nešto uradili bez objašnjenja (kupanje, presvlačenje)?
da li se pojavila infekcija?

Često je dovoljno da promenite okolnosti: smirite ton, ponudite čaj, pustite pesmu, izađite iz sobe na pet minuta.

Sumračni sindrom (pogoršanje pred veče) pogađa mnoge. Pomaže da se uveče upali svetlo pre mraka, da se popodne ne spava predugo, da se smanji kafa, da postoji miran ritual pred spavanje i da se najzahtevnije aktivnosti zakažu u prepodnevnim satima. Ako je nemir izražen i opasan, razgovarajte sa lekarom, ne sa sobom.

Kad vas povredi, ne postupajte kao da se ne dešava: odmaknite se, obezbedite sebe, pozovite pomoć. Vaša bezbednost je podjednako važna.

Depresija je česta pratilja demencije i nije samo “tuga zbog bolesti”. Više u vodiču o depresiji i usamljenosti kod starijih.

Ishrana, gutanje i inkontinencija

Sa napredovanjem bolesti često nestaje osećaj gladi i žeđi, osoba zaboravi da je jela ili ne prepozna hranu na tanjiru. Gubitak težine je jedan od najjasnijih pokazatelja da nešto nije u redu.

Šta pomaže:

manji, češći obroci, hrana koju osoba voli i prepoznaje
jedna vrsta hrane na tanjiru, kontrastna boja tanjira, bez gužve na stolu
hrana koja se jede prstima, ako pribor postane problem (kroketi, kriške voća, sendviči)
tečnost tokom celog dana, nudite je sami, jer neće tražiti
ostajanje uz osobu tokom obroka, bez žurbe

U kasnijoj fazi gutanje se otežava. Kašalj dok jede, vlažan glas posle gutanja, ponavljane upale pluća, odbijanje hrane i dugo zadržavanje hrane u ustima znaci su da treba tražiti procenu lekara ili logopeda. Detalje ima vodič o ishrani, gutanju i pothranjenosti.

Inkontinencija se javlja u srednjoj i kasnoj fazi, ponekad zato što osoba ne pronalazi toalet, a ne zato što ne kontroliše mokrenje. Oznake na vratima, redovan odlazak po rasporedu i odeća koja se lako skida pomažu. Više u vodiču o inkontinenciji kod starijih.

Kada kućna nega više nije dovoljna

Ovo je pitanje koje ljudi izbegavaju, a onda ih kriza stigne. Zato, bez osude, evo znakova da je vreme da ozbiljno razmislite o domu:

osoba luta ili beži iz kuće i ne možete da je bezbedno čuvate
noći su neprospavane, a niste imali više od nekoliko sati sna mesecima
agresija je takva da se plašite ili da se neko povredi
potrebna je nega 24 sata, a vi radite, imate decu ili ste i sami bolesni
pojavile su se povrede, padovi, preležanine ili gubitak težine
vi ste iscrpljeni, razdražljivi, bolesni ili ste počeli da ne volite osobu o kojoj brinete

Poslednja tačka je najteža za priznanje, a najčešća. Iscrpljen negovatelj nije dobar negovatelj. Odluka o domu nije izdaja, ona je često jedini način da osoba dobije obučeno osoblje, a vi vratite ulogu ćerke, sina, supruga. Krivica koju osećate je znak ljubavi, ne dokaz greške.

Pre doma, razmotrite i međukorake: pomoć u kući, dnevni boravak, rasterećenje na nekoliko dana, pomoć rodbine. Ali nemojte ih odlagati dok se ne dogodi pad ili bolnica, jer se tada bira u žurbi i bez izbora.

Kakav dom tražiti za osobu sa demencijom

Nije svaki dom spreman za demenciju, čak i ako piše u ponudi. Evo šta je važno da proverite.

Osoblje i obuka

Pitajte ko konkretno radi sa korisnicima, koliko ih je po smeni, ima li noću dovoljno ljudi i da li su obučeni za rad sa demencijom (komunikacija, smirivanje, nemedikamentozni pristup). Dobro osoblje ne viče, ne ispravlja, ne žuri. Primetite to na samoj poseti, gledajte kako razgovaraju sa korisnicima kada ne očekuju goste.

Medicinska podrška

Pitajte ima li dom ambulantu, koliko često dolazi lekar, ko daje terapiju i ko prati težinu, pritisak i šećer. Zatražite da vam objasne šta rade kada korisnik dobije temperaturu u 3 ujutru. Ko je dežurni, da li poziva hitnu pomoć i kada obaveštava porodicu.

Fizioterapija i aktivnosti

Kretanje čuva samostalnost. Pitajte za fizioterapeuta, grupne i individualne aktivnosti, muziku, vrt, šetnje. Plan za dan korisnika je važniji od brošure.

Bezbednost

Pitajte kako je sprečeno napuštanje doma bez nadzora (kontrolisan ulaz, senzori, nadzor), kako se postupa sa korisnikom koji pokušava da izađe, da li postoje ograničavanja kretanja i ko o njima odlučuje. Pitajte i za prevenciju padova, osvetljenje, hodnike i bezbedan vrt. Dom koji vam kaže “kod nas nema takvih problema” nije iskren.

Prostor i atmosfera

Prostor za demenciju treba da bude jednostavan: jasni hodnici, oznake na vratima, mirna sredina, mogućnost da korisnik poneše svoje stvari i fotografije. Dobro je da postoji zatvoren vrt, jer šetnja smanjuje nemir.

Poseta i probni boravak

Ne ocenjujte samo po izgledu hola. Dođite u različito doba dana, bar jednom u vreme obroka i jednom uveče. Pitajte i da li dom nudi probni boravak.

Pitanja koja postavite domu

Ponesite listu i ne stidite se da je čitate:

Da li imate iskustva sa korisnicima u srednjoj i kasnoj fazi demencije? Koliko ih trenutno imate?
Koji je broj korisnika po jednom negovatelju danju, a koji noću?
Šta radite kada korisnik odbija kupanje, hranu ili terapiju?
Koristite li fizičko ograničavanje ili sedative? Kada i ko odlučuje?
Kako se menja terapija i ko o tome obaveštava porodicu?
Šta se događa kada se zdravlje pogorša: da li se zadržavaju korisnici u kasnoj fazi, kada šaljete u bolnicu?
Kako se komunicira sa porodicom i koliko često? Može li da se poseti u bilo koje doba?
Šta tačno ulazi u cenu, a šta se doplaćuje (pelene, lekovi, fizioterapija, jednokrevetna soba)?
Imate li licencu i možemo li da vidimo dokument? Više o tome u vodiču o licenci i proveri doma.
Možemo li prvo da probamo kratki boravak?

Pratite i svoj osećaj. Ako vas je neko dočekao toplo, odgovorio bez uvijanja i bez žurbe, to je znak više od svakog sertifikata.

Pravno: poslovna sposobnost, starateljstvo i trošak

Ovo je deo o kome se najmanje govori, a najviše pita. Opšta napomena: svaki slučaj je poseban, pa pre svake odluke pitajte pravnika ili nadležni centar za socijalni rad.

Prema Porodičnom zakonu, punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju nije sposobno za normalno rasuđivanje i zbog toga nije u stanju da samo brine o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa, može biti potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti. To ne dešava automatski kada se dijagnoza postavi. O tome odlučuje sud, u posebnom vanparničnom postupku, uglavnom na osnovu mišljenja veštaka lekara. Postupak mogu da pokrenu srodnici, a veoma često ga pokreće i centar za socijalni rad.

Posle odluke suda, centar za socijalni rad postavlja staratelja. To je najčešće član porodice, a ako ga nema ili nije u mogućnosti, staratelj može biti stručno lice centra. Lišenje poslovne sposobnosti ozbiljno ograničava prava osobe: raspolaganje imovinom, bankovnim računom, a može uticati i na odluke o mestu življenja. Zato je to poslednja mera, a ne prečica. Pre nje postoje i druge opcije, od jednostavnih (ovlašćenje u banci, dogovor o računima dok osoba još može da razume) do onih koje vam savetuje pravnik. Ovde je opšti okvir, a detalje i trenutne rokove i troškove proverite u centru za socijalni rad i kod advokata.

Uz to, mnoge porodice pitaju za novčanu pomoć. Penzijski fond predviđa novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica za osiguranike i korisnike penzije kojima je zbog težine bolesti neophodna tuđa pomoć u osnovnim životnim potrebama. Zahtev se podnosi u filijali PIO fonda uz medicinsku dokumentaciju, a komisija fonda procenjuje stanje. Uslovi su strogi i ne ispunjava ih svako, pa proverite kod fonda da li je to vaš slučaj i koliki je aktuelni iznos.

Koliko košta i ko plaća

Cena smeštaja zavisi od toga da li je dom državni ili privatni, od tipa sobe i stepena potrebne nege, a osobama sa demencijom nega je često zahtevnija pa se i računa drugačije. Neki domovi traže doplatu za pojačanu negu. Pitajte uvek za ukupan mesečni iznos, i šta se plaća posebno. Aktuelne podatke imate u vodiču cene domova za stare u Beogradu. Ako sami ne možete da platite, o pomoći pitajte centar za socijalni rad.

Kako pomoći sebi kao negovatelju

Ovo nije luksuz. Ako vi padnete, pada celokupna nega.

tražite pomoć ranije nego što vam se čini potrebno: rodbina, komšije, dnevni boravak, pomoć u kući
spavajte. Ako je noć nemoguća, dogovorite smenu sa nekim, makar dve noći nedeljno
ne ostavljajte sebe bez lekara, vi imate pravo na pregled
razgovarajte sa nekim ko to razume: grupe podrške za porodice, psiholog, prijatelj
ne očekujte savršenstvo. Dobar dan je onaj u kom je osoba sita, čista i mirna, a vi ste jeli
tugujte. Gubitak se događa polako, dok osoba još sedi pred vama. To se zove anticipirana žalost i potpuno je normalna
posete posle smeštaja: to nije kraj vaše brige, nego njena druga forma. Dolazite, držite za ruku, donesite omiljeni kolač, otpevajte staru pesmu

Ako ste nekoga smestili u dom i osećate krivicu, pomislite na to ovako: obezbedili ste mu ljude koji spavaju noću, sebi ste vratili snagu da ga zaista posećujete.

Kako izabrati dom

Kada budete spremni za sledeći korak, ovo su stranice koje će vam uštedeti vreme:

Ako je osoba već u kasnoj fazi ili se bliži kraju života, pogledajte i palijativnu negu i karcinom kod starijih, a ako je demencija došla posle udara, negu posle moždanog udara. Za bolest koja se često javlja uz sličan niz simptoma, pogledajte i Parkinsonovu bolest.

Ovaj tekst je opšta informacija i ne zamenjuje savet lekara. Dijagnozu, terapiju i svaku promenu lekova određuje lekar koji poznaje vašeg člana porodice. U hitnim situacijama zovite 194.

Izvori i dalje čitanje

Svetska zdravstvena organizacija, materijali o demenciji
Alzheimer’s Association, vodiči za negovatelje i faze bolesti
Alzheimer’s Disease International, izveštaji i smernice
Institut za javno zdravlje Srbije
Porodični zakon Republike Srbije, odredbe o lišenju poslovne sposobnosti i starateljstvu
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, informacije o naknadi za pomoć i negu drugog lica

Najčešća pitanja

Kako da znam da li je zaboravnost normalna ili je demencija?

Zaboravljanje imena ili toga gde ste ostavili ključeve sa godinama je često. Zabrinjava kada zaborave stvari koje su ranije znali s lakoćom, ponavljaju isto pitanje više puta u kratkom razmaku, gube se na poznatom putu ili ne mogu da obave jednostavne radnje. Tada se javite izabranom lekaru, koji će vas uputiti neurologu, psihijatru ili gerijatru.

Koliko dugo se živi sa Alchajmerovom bolešću?

Tok se jako razlikuje od osobe do osobe. Bolest se obično razvija godinama, nekad deset i više, a na to utiču uzrast pri dijagnozi, druge bolesti i kvalitet nege. Lekar koji poznaje vašeg člana porodice može da kaže više od bilo koje opšte brojke.

Kada je pravo vreme da se osoba sa demencijom smesti u dom?

Nema jedne tačke za sve, ali postoje jasni signali: osoba luta ili beži iz kuće, noću ne spava pa ne spavate ni vi, javlja se agresija koju ne možete bezbedno da vodite, ili se negovatelj iscrpeo i razbolo. Bolje je razgovarati o domu dok još postoji vremena za pažljiv izbor, nego u krizi nakon pada ili bolnice.

Da li dom mora da ima poseban odeljak za demenciju?

Poseban odeljak nije nešto što ćete naći u svakom domu, a i sam naziv malo govori. Zato pitajte konkretno: kako je rešena bezbednost, da li osoblje ima obuku za rad sa demencijom i kako se postupa kada korisnik pokuša da izađe. Odgovori su važniji od naziva odeljenja.

Šta je sumračni sindrom i kako ga ublažiti?

To je pogoršanje nemira, zbunjenosti i straha u kasno popodne i uveče. Pomažu stalna rutina, dobro osvetljenje pred mrak, mirna večera, manje buke i dnevna šetnja. Ako je pogoršanje naglo, javite se lekaru jer uzrok može biti infekcija ili bol.

Ko može da bude staratelj osobi sa demencijom u Srbiji?

Staratelja postavlja centar za socijalni rad, i to tek nakon što sud odluči o lišenju poslovne sposobnosti. Najčešće je to član porodice, a ako ga nema ili nije u mogućnosti, staratelj može biti službenik centra. Pre toga pitajte pravnika ili centar za socijalni rad o vašem slučaju.

Da li se demencija može izlečiti?

Alchajmerova bolest i većina drugih demencija nemaju lek koji bolest zaustavlja. Postoje lekovi koje propisuje lekar i koji kod dela bolesnika usporavaju ili ublažavaju simptome, a rutina, kretanje i dobra nega značajno popravljaju svakodnevicu. Neka stanja koja liče na demenciju, poput nedostatka vitamina B12, problema sa štitnom žlezdom ili depresije, mogu se lečiti, zato je pregled važan.

Da li demencija znači da osoba više ne prepoznaje porodicu?

Ne odmah. U ranoj i srednjoj fazi osoba najčešće prepoznaje najbliže, ali može da pobrka imena ili godine. U kasnijim fazama prepoznavanje se gubi, ali osećaj sigurnosti uz poznat glas, dodir i miris ostaje. Zato poseta ima smisla i onda kada vas osoba ne zove imenom.

Tekst je informativan i ne zamenjuje pregled i savet lekara. U hitnom slučaju pozovite hitnu pomoć na broj 194.