Nega posle moždanog udara: rehabilitacija i dom

Često najteže nije sam dan udara, nego ono posle: kada ste izašli iz bolnice sa kesom lekova, papirima i osobom koja je izgledala kao vaš otac, a govorila drugačije. Ili majka, koja je mogla da ustane sama, a sada ne može da podigne ruku. Niko vas nije naučio šta sad. Porodice se često snađu nekako, uz mnogo straha, jer sve oko njih ide brzo, a oni nemaju priručnik.

Ovaj vodič je pokušaj da ga napišemo umesto njih: šta se desilo u mozgu, kakav je oporavak, kako izgleda rehabilitacija, kako se postupa sa govorom i gutanjem, kako se sprečavaju padovi i novi udar, i kada kućna nega prestaje da bude dovoljna.

Šta je moždani udar

Moždani udar nastaje kada deo mozga ostane bez krvi ili kada krvni sud u mozgu pukne. U prvom slučaju reč je o ishemijskom udaru, kada sud zatvori ugrušak, a to je najčešći oblik. U drugom je reč o hemoragijskom udaru, kada dolazi do krvarenja. Ćelije mozga ne mogu dugo bez kiseonika, pa je brzina presudna.

Šta je posledica, zavisi od toga koji je deo mozga pogođen. Često je oslabljena jedna polovina tela, govor, gutanje, vid, pažnja, pamćenje, raspoloženje.

Postoji i prolazni ishemijski napad (TIA), takozvani “mali udar”, kada simptomi prođu u roku od sat ili dva. Nemojte ga ignorisati. To je upozorenje, i traži hitnu procenu lekara.

Prepoznajte znake i zovite 194

Ovo je deo koji vredi da naučite napamet, i da naučite i komšije.

• Lice: usta se krive na jednu stranu, osmeh je asimetričan
• Ruka: slabost ili utrnulost, ruka pada kada je podignete
• Govor: nejasan ili izmenjen, osoba ne nalazi reči ili ne razume
• Vreme: kada su simptomi počeli? Odmah zovite hitnu pomoć na 194

Drugi znaci: naglo zamućenje ili gubitak vida, vrtoglavica sa gubitkom ravnoteže, najjača glavobolja u životu, zbunjenost. Ne čekajte da prođe, ne dajte lekove na svoju ruku i ne vozite osobu sami. U prvim satima postoje terapije koje mogu da spreče težu posledicu, ali samo ako se na vreme stigne u odgovarajuću bolnicu. Recite hitnoj pomoći tačno vreme kada ste poslednji put videli osobu zdravom.

Prvi dani i nedelje: bolnica i otpust

Posle akutne faze osoba ostaje u bolnici dok se stanje ne stabilizuje, i tamo se često odmah počinje sa osnovnom rehabilitacijom: okretanje u krevetu, sedenje, procena gutanja i govora.

Pre otpusta, ne stidite se da pitate:

• Koji tip udara je bio i šta je uzrok?
• Koje lekove osoba prima i zašto? Šta ne sme da se prekine?
• Šta sme, a šta ne sme da radi sama (ustajanje, hod, kupanje)?
• Kako se jede i pije: da li je gutanje procenjeno i kako treba pripremiti hranu?
• Da li je potrebna dalja rehabilitacija i gde se ona obavlja? Kako ide uput?
• Koja pomagala su potrebna (krevet, hodalica, invalidska kolica)?
• Kada su kontrole i kod koga?
• Na koje znake odmah zvati hitnu pomoć?

Ako mislite da osoba još nije spremna za kuću, to je opravdana briga. Recite je glasno na odeljenju i pitajte za produženu rehabilitaciju ili druge mogućnosti. Detalje o uputima i dostupnosti potražite kod lekara na odeljenju i izabranog lekara, jer pravila i čekanja se menjaju.

Rehabilitacija: šta zaista pomaže

Mozak ima sposobnost da se delimično prilagodi, pa druge oblasti preuzimaju deo posla. Ta plastičnost je razlog zašto vežbanje ima smisla, i zašto je najveći napredak najčešće u prvim mesecima, mada poboljšanja mogu da traju i duže.

Rehabilitacioni tim obično uključuje:

• fizioterapeuta: snaga, ravnoteža, ustajanje, hod, sprečavanje ukočenosti
• radnog terapeuta: oblačenje, jelo, kupanje, svakodnevne radnje i prilagođavanje doma
• logopeda: govor, razumevanje, gutanje
• psihologa ili psihijatra: raspoloženje, pamćenje, prilagođavanje
• lekara fizijatra i neurologa: koordinacija i terapija

Šta porodica može da radi:

• ponavljanje je ključ. Kratke, česte vežbe vrede više od jedne duge. Naučite od terapeuta šta se radi kod kuće
• podstičite da osoba sama radi ono što može, čak i kada je sporo. Ako uvek radite umesto nje, to je kratkoročno lakše, dugoročno štetno
• hvalite napredak koji se vidi, ma kako mali. “Prošle nedelje nisi mogla da držiš kašiku” je velika rečenica
• ne forsirajte na silu i ne vucite oslabljenu ruku. Rame se lako povređuje i boli

Česte posledice koje traže pažnju: spastičnost (zategnutost mišića), bol u ramenu na oslabljenoj strani, oticanje ruke ili noge, zanemarivanje jedne strane (osoba ne primećuje ono što je s leve ili desne strane). Prijavite ih lekaru ili terapeutu, jer postoji pomoć.

Afazija i komunikacija

Afazija, poremećaj govora, česta je posle udara u levoj polovini mozga. Ima različite oblike. Neko razume sve, ali ne može da nađe reč i ostaje zaglavljen usred rečenice. Neko govori tečno, a reči su pomešane. Neko ne razume pitanja.

Najvažnije što treba da znate: osoba je i dalje ista osoba. Inteligencija i osećanja su najčešće očuvani, samo je put do reči začepljen. Nemojte pričati o njoj kao da je nema, i ne obraćajte joj se kao detetu.

Šta pomaže:

• smanjite buku: ugasite televizor, razgovarajte u mirnoj sobi
• govorite normalnim tonom, ne vičite
• kratke rečenice, jedno pitanje odjednom, pitanja na koja se odgovara sa da ili ne
• dajte vremena. Ne dovršavajte rečenice odmah, čekajte desetak sekundi
• koristite pokazivanje, gestove, slike, olovku i papir, tablu sa slikama
• ako ne razumete, recite iskreno, ne klimajte glavom
• ne ispravljajte stalno, osoba je već svesna

Logoped može da pokaže specifične vežbe i metode, a ponekad je veoma korisno da i porodica prisustvuje terapiji.

Osim afazije, postoje i dizartrija (govor je nejasan jer mišići slabe, ali je razumevanje uredno) i apraksija govora. O vrsti poremećaja procenu daje logoped.

Gutanje (disfagija) i ishrana

Poremećaj gutanja je čest i ozbiljan. Hrana ili tečnost mogu da pređu u disajne puteve i izazovu upalu pluća. Nekad se ne vidi ni kašalj, pa je zato procena važna.

Znaci upozorenja:

• kašalj ili gušenje tokom ili posle jela
• “vlažan” ili promukao glas posle gutanja
• hrana ostaje u ustima, curi iz usta na slabijoj strani
• dugi obroci, strah od jela, odbijanje hrane
• ponavljane infekcije pluća, gubitak težine

Šta pomaže, na opštem nivou:

• sedenje uspravno tokom obroka i najmanje pola sata posle
• mali zalogaji, polako, bez razgovora i televizora
• hrana prilagođena nalazom logopeda ili lekara: ponekad kaša, ponekad zgusnuta tečnost. Ne menjajte sami, jer pogrešna konzistencija može biti opasnija od obične
• higijena usta posle jela, jer bakterije iz usta mogu da završe u plućima
• uz osobu uvek ostaje neko tokom obroka

Ako osoba ne može dovoljno da jede, lekar može da razmotri druge načine ishrane. To je ozbiljna odluka koja se donosi u razgovoru sa porodicom. Više u vodiču o ishrani starijih, gutanju i pothranjenosti.

Padovi, ustajanje i bezbednost kuće

Slabost jedne strane, poremećena ravnoteža, zanemarivanje prostora i lekovi čine padove veoma verovatnim. Prelom kuka posle udara je težak udarac na oporavak. Detaljnije u vodiču osteoporoza, prelom kuka i padovi.

Kod kuće:

• stajanje uz zdravu stranu: pomoć uvek sa slabije strane, a ne za oslabljenu ruku
• uklonite tepihe, kablove, prag, niske stolice. Noćno svetlo na putu do toaleta
• rukohvati u kupatilu i pored toaleta, stolica za tuširanje, protivklizna prostirka
• obuća zatvorena, ravna, sa čvrstim đonom
• krevet na pogodnoj visini, a po potrebi i ogradice, po savetu terapeuta
• hodalica, štap ili kolica prema proceni fizioterapeuta, ne po preporuci komšije

Naučite i kako da ustanete osobu sa poda a da ne povredite sebe i nju. Ako je udarila glavu, ima jak bol, ne može da pomeri nogu ili je od kada je pala zbunjenija nego pre, zovite 194. Kada je osoba na antikoagulansima, udarac u glavu je uvek razlog za lekarsku proveru.

Ako je osoba većinom u krevetu, rizik od preležanina raste. Pogledajte vodič o nezi nepokretne osobe i preležaninama i, ako postoji problem sa kontrolom mokrenja, vodič o inkontinenciji kod starijih.

Raspoloženje, pamćenje i ponašanje

Posle udara, mnogi dožive depresiju, anksioznost, razdražljivost. Često je i emocionalna labilnost: smeh ili plač koji dolaze naglo, bez prave veze sa osećanjem. To je posledica oštećenja i ne treba je shvatati lično.

Pamćenje, pažnja i planiranje mogu biti narušeni. Neki ljudi posle udara razviju vaskularnu demenciju, a o tome više u vodiču o domu za stare sa demencijom. Depresija se leči, što je važno znati, jer porodice često kažu “pa normalno je da je tužan”. Jeste razumljivo, ali ako traje i povlači osobu iz rehabilitacije, treba pomoći. Više u vodiču o depresiji i usamljenosti kod starijih.

Javite se lekaru ako osoba kaže da ne želi da živi, odbija hranu i vežbe ili se ponašanje naglo promeni.

Sprečavanje ponovnog udara

Ko je jednom imao udar, ima veći rizik da ga dobije ponovo, i zato je prevencija deo nege, ne dodatak.

Ono što najviše znači, na opštem nivou:

• pritisak: povišen krvni pritisak je glavni krivac. Redovno merenje i terapija koju propisuje lekar. Pogledajte srčanu insuficijenciju i povišen pritisak
• srčani ritam: aritmija koja se zove atrijalna fibrilacija povećava rizik, a lekar odlučuje o lekovima za razređivanje krvi
• šećer: vidite dijabetes kod starijih
• holesterol i lekovi koje propisuje lekar: ne prekidajte ih sami, čak i kad ste dobro
• pušenje: prestanak pušenja je jedna od najboljih odluka
• alkohol i so: manje je bolje
• kretanje i ishrana: šetnja prema mogućnostima, više povrća i voća, manje prerađenog mesa i soli
• kontrole: kod lekara kada je zakazano

Najčešća greška je što porodica posle nekoliko meseci, kada osoba izgleda bolje, “skrati” terapiju jer “ionako nema smisla”. Terapija je zato što nema simptoma, a ne uprkos tome. Ako lek izaziva problem, javite se lekaru, ali ne ukidajte ga na svoju ruku.

Kada kućna nega više nije dovoljna

Nije lako to izgovoriti. Ipak, evo znakova da je vreme da razmislite o domu:

• osoba je većinom nepokretna, a vi ne možete bezbedno da je pomerate (leđa, težina, strah da ćete povrediti)
• gutanje je otežano i traži stalni nadzor
• noću je potrebna pomoć više puta
• padovi se ponavljaju
• inkontinencija, preležanine ili druge komplikacije traže svakodnevnu medicinsku negu
• nema nikoga ko može da bude uz osobu tokom dana
• promene ponašanja ili demencija prevazilaze ono što možete da vodite
• vi ste iscrpljeni, bolesni ili ste počeli da se plašite svakog zvona telefona

Mnogi prvo prolaze kroz rehabilitaciju, pa onda odlučuju. Neki se vrate kući uz pomoć, drugi u dom. Oba izbora su legitimna. Krivica koju osećate nije dokaz da pogrešno odlučujete, nego da vam je stalo.

Porodice često pitaju i o novčanoj pomoći. Penzijski fond predviđa novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica za osiguranike i korisnike penzije kojima je zbog težine bolesti neophodna tuđa pomoć u osnovnim životnim potrebama. Zahtev se podnosi u filijali PIO fonda uz medicinsku dokumentaciju, a komisija fonda procenjuje stanje. Uslovi su strogi, pa pitajte fond da li se odnosi na vas i koliki je aktuelni iznos.

Šta tražiti u domu posle moždanog udara

Rehabilitacija u svakodnevici

Pitajte ima li dom fizioterapeuta i koliko često radi sa svakim korisnikom, da li postoji individualni plan, i da li je moguć rad sa logopedom ili radnim terapeutom. Dom nije bolnica, ali dobra nega uključuje kretanje, ne samo ležanje.

Osoblje

Obučenost za premeštanje korisnika, pomoć pri hodu, rad sa osobama koje ne govore. Primetite da li osoblje razgovara sa korisnicima koji ne mogu da odgovore.

Medicinska podrška

Ambulanta, medicinska sestra po smeni, lekar koji redovno obilazi, praćenje pritiska, šećera, težine i terapije (naročito lekova za razređivanje krvi), jasan plan šta radi kada se pojave znaci novog udara: odmah hitna pomoć 194.

Gutanje i ishrana

Ko procenjuje gutanje, da li dom ume da pripremi prilagođene obroke, ko sedi uz korisnika tokom jela.

Bezbednost

Rukohvati, protivklizni podovi, pristupačna kupatila, noćni nadzor, sistem poziva pomoći, plan za prevenciju padova i preležanina.

Komunikacija sa porodicom

Obaveštenje o padu, promeni stanja, bolnici, i mogućnost poseta bez okolišanja.

Pitanja koja postavite domu

• Koliko korisnika dolazi na jednog negovatelja danju, a koliko noću?
• Da li imate fizioterapeuta, koliko često radi sa korisnicima i da li je to uključeno u cenu?
• Imate li iskustva sa osobama koje ne govore ili teško govore posle udara?
• Kako postupate sa otežanim gutanjem i ko prati obroke?
• Kako sprečavate preležanine, koliko često se korisnici okreću i menjaju položaj?
• Šta radite kada primetite znake novog udara? Koliko brzo zovete hitnu pomoć i porodicu?
• Ko daje lekove i ko prati kontrole kod neurologa i izabranog lekara?
• Šta je sve uključeno u cenu, a šta se doplaćuje (pelene, pomagala, fizioterapija, jednokrevetna soba)?
• Imate li licencu i možemo li da je vidimo? Pogledajte vodič o licenci i proveri doma.
• Možemo li prvo da probamo kraći boravak?

Troškovi

Cena smeštaja zavisi od vrste doma, sobe i stepena potrebne nege. Osobe posle udara često traže pojačanu negu, pa pitajte da li se računa doplata i šta ona pokriva. Pregled imate u vodiču cene domova za stare u Beogradu. Ako ne možete sami da pokrijete trošak, o pravima se raspitajte u nadležnom centru za socijalni rad.

Kako pomoći sebi kao negovatelju

Prvih nekoliko meseci posle udara porodice često žive na adrenalinu, pa se sruše kada se stvari smire.

• podelite zadatke. Napravite spisak: ko ide na terapiju, ko donosi lekove, ko je uz osobu vikendom
• tražite pomoć pre nego što dođe do iscrpljenosti
• naučite tehnike premeštanja od fizioterapeuta, da ne biste povredili leđa
• spavajte, jedite, idite na svoje preglede
• priznajte sebi da ste tužni i ljuti. Ne samo na bolest, ponekad i na osobu. To je ljudski
• razgovarajte sa nekim: grupe podrške, psiholog, prijatelj
• slavite male pobede: prvi korak, prva reč, prvi put da je sama jela

Ako osoba ode u dom, vaša uloga se nastavlja. Posetite, šetajte, pričajte, donesite stvari koje voli. To je nega koju niko drugi ne može da pruži.

Kako izabrati dom

• Kako izabrati dom za stare u Beogradu
• Licenca i provera doma za stare
• Cene domova za stare u Beogradu
• Pregled domova
• Domovi po opštinama

Povezani vodiči: Parkinsonova bolest, HOBP i bolesti pluća (upala pluća je čest problem posle udara) i, za najteže situacije, palijativna nega kod starijih.

Ovaj tekst je opšta informacija i ne zamenjuje savet lekara. Dijagnozu, terapiju i rehabilitaciju određuju neurolog, fizijatar i izabrani lekar. U hitnim situacijama zovite 194.

Izvori i dalje čitanje

• Svetska zdravstvena organizacija, materijali o moždanom udaru
• Svetska organizacija za moždani udar (World Stroke Organization)
• Evropska organizacija za moždani udar (ESO), smernice i informacije za bolesnike
• Institut za javno zdravlje Srbije
• Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, informacije o naknadi za pomoć i negu drugog lica

Tekst je informativan i ne zamenjuje pregled i savet lekara. U hitnom slučaju pozovite hitnu pomoć na broj 194.