Ishrana starijih: gutanje, gubitak težine i pothranjenost

Svi znamo onu sliku: majka koja je ceo život hranila druge, a sada gleda u tanjir kao u nešto što ne razume. Supa se hladi, hleb je netaknut. “Jela sam malopre”, kaže, a vi znate da nije. Nekoliko nedelja kasnije primetite da joj prsten pada sa prsta, da je džemper postao veliki, da se kaiš zatvara na novoj rupi.

Ishrana je jedna od tih tema koje porodice potcene dok ne bude kasno. Ne zato što nam je svejedno, nego zato što izgleda obično: jelo je jelo. A kod starije osobe, hrana, tečnost i gutanje utiču na snagu, imunitet, zarastanje rana, raspoloženje, pa i na to hoće li neka bolest ostati upala grla ili postati upala pluća.

Napomena: ovaj tekst je opšte informativan i ne zamenjuje savet lekara ili nutricioniste. Ne sadrži dijagnozu ni terapiju. Ako sumnjate na hitno stanje, pozovite 194.

Šta je pothranjenost i zašto je često ne vidimo

Pothranjenost nije samo mršavost. To je stanje u kome telo ne dobija dovoljno energije, proteina ili drugih hranljivih materija, pa slabe mišići, kost, koža i odbrana organizma. Može da postoji i kod osobe koja deluje punašno, naročito kada je mišićna masa nestala, a zamenilo ju je masno tkivo.

Kod starijih se ona često krije iza rečenica poput “ona je oduvek malo jela” ili “to je od godina”. Takođe se lako previdi kada se osoba viđa svaki dan, jer promena je spora. Zato je vaga najpošteniji svedok.

Posledice se nižu: umor, padovi, gubitak mišića, sporije zarastanje, češće infekcije, preležanine, zbunjenost, duže boravke u bolnici. O tim vezama čitajte i u vodiču o nezi nepokretne osobe i preležaninama i o padovima i prelomu kuka.

Gubitak težine: kada treba da se zabrinete

Starija osoba može da izgubi težinu iz mnogo razloga, i većina se može otkriti ako se traži. Zato nenamerni gubitak težine zaslužuje pregled, a ne samo komentar.

Kao orijentir često se navodi gubitak od oko pet odsto telesne težine u poslednja tri meseca, ili više od toga u dužem periodu. Za osobu koja ima sedamdeset kilograma, to je oko tri i po kilograma. Ali ne čekajte brojku. Ako vam se čini da je nešto drugačije, verovatno jeste.

Šta da pratite kod kuće:

• Merite težinu na istoj vagi, u isto doba dana, jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje, i beležite.
• Gledajte odeću, prsten, protezu koja više ne naleže.
• Zapišite šta je pojela u toku dva ili tri dana, bez ulepšavanja.
• Zapažajte da li jede manje, sporije, da li ostavlja hranu ili izbegava određene vrste.

Beleške nosite lekaru. To je podatak koji mu najviše pomaže.

Zašto stariji jedu manje

Retko postoji samo jedan razlog. Evo najčešćih:

Telo. Sa godinama se menjaju čulo ukusa i mirisa, pa hrana postaje bleda. Osećaj sitosti dolazi ranije. Žeđ slabi.

Usta i zubi. Loša proteza, bolne desni, suva usta, nedostatak zuba. Ako žvakanje boli, osoba će izbeći meso, voće i hleb i vi to nećete odmah primetiti.

Gutanje. O tome u posebnom odeljku, jer je važno.

Lekovi. Neki izazivaju suva usta, mučninu, gubitak apetita ili promenu ukusa. Ne ukidajte lek sami. Recite lekaru da je apetit pao pa neka pregleda terapiju.

Bolesti. Srčana slabost, bolest pluća, bubrega, tumori, Parkinsonova bolest, posledice moždanog udara i demencija utiču na ishranu, svaka na svoj način.

Raspoloženje. Depresija i usamljenost gase apetit. Ko je ostao sam za stolom posle nečije smrti zna da jelo nema ukus bez društva. Pročitajte vodič o depresiji i usamljenosti kod starijih.

Pamćenje. Osoba sa demencijom može da zaboravi da je gladna, da ne prepozna hranu ili da ne zna kako se koristi escajg. Više u vodiču o domu za stare sa demencijom.

Praktični razlozi. Teško otvara tegle, ruke drhte, nema ko da kuva, pa je jela hleb sa jogurtom već treći dan.

Disfagija: kada gutanje postaje problem

Disfagija je teškoća pri gutanju. Javlja se posle moždanog udara, kod Parkinsonove bolesti, demencije, nekih bolesti pluća i grla, i kod slabosti uopšte. Često se ne prepozna jer nije uvek dramatična: neko jednostavno “zakašlje” jedan gutljaj čaja.

Znaci na koje treba da obratite pažnju:

• kašalj ili gušenje tokom ili posle jela i pića,
• mokar, promukao glas posle gutljaja,
• hrana koja ostaje u obrazu ili ispod jezika,
• dugo žvakanje i dugi obroci,
• izbegavanje određene hrane, naročito tečnosti ili suve hrane,
• curenje pljuvačke ili hrane iz usta,
• gubitak težine,
• ponovljene upale pluća ili temperatura bez jasnog razloga.

Najveća opasnost je aspiracija, odnosno ulazak hrane, tečnosti ili pljuvačke u disajne puteve. Ona ne mora da izazove snažan kašalj, i tada je takozvana “tiha”. Tiha aspiracija može dovesti do upale pluća, pa je dobar razlog da ne čekate.

Šta učiniti:

1. Javite se izabranom lekaru. Potrebna je procena uzroka, često i pregled kod specijaliste i logopeda koji se bavi gutanjem.
2. Dok čekate, hranite osobu u uspravnom položaju, sa glavom blago nagnutom napred, i ostavite je da sedi još pola sata posle obroka.
3. Davajte male zalogaje, polako, bez žurbe, a sledeći tek kada je prethodni progutan.
4. Ugasite televizor i izbegavajte razgovor tokom zalogaja, ako joj remeti koncentraciju.
5. Ne hranite osobu koja je pospana, i ne ulivajte tečnost u usta.

Ako se osoba zagrcne i ne može da diše ni da govori, pozovite 194 odmah. Ako kašlje glasno, ohrabrite je da nastavi. Svaku epizodu, čak i kada se završi dobro, prijavite lekaru.

Gustina hrane i tečnosti

Kod disfagije se često prilagođava tekstura. Retka tečnost, kao voda ili čaj, najbrže klizi i najteže se kontroliše. Zato se osobama sa teškoćama gutanja prepisuje gušća tečnost, koja se pravi dodavanjem posebnog zgušnjivača. Hrana se može usitniti, izmešati ili učiniti mekanom.

Međunarodno se koristi okvir IDDSI, koji teksture hrane i tečnosti deli u nivoe, od najređih do najčvršćih, da bi svi koji učestvuju u nezi govorili istim jezikom. Ne morate da znate brojeve, ali je dobro da znate da je to uobičajena praksa i da možete da pitate dom da li se tako rukovodi.

Važno je:

• Gustinu određuje lekar ili logoped, na osnovu procene. Ne određujte je sami. Pogrešna tekstura, bilo pregusta ili preredja, nosi rizik.
• Zgušnjivač se meša po uputstvu proizvođača, jer se tečnost nastavlja da gusti nekoliko minuta.
• Pire ne mora da bude bezukusan. Hranu možete da mešate odvojeno, da se razlikuje po boji, i da je oblikujete.
• Neki ljudi zbog guste tečnosti piju manje. Pazite da ne dođe do dehidratacije.

Proteini: gorivo za mišiće

Kada kažemo da stariji mora da jede, često mislimo na ugljene hidrate: hleb, kašu, supu. Ali stariji ljudi imaju veću potrebu za proteinima nego što se misli, jer ih telo slabije iskorišćava, a gubitak mišića je ono što ih najviše ugrožava.

Dobri izvori proteina: jaja, mleko, jogurt, sir, meso, riba, mahunarke, kuvane čorbe sa mesom. Mala količina na svaki obrok bolja je nego velika jedan put dnevno.

Kako povećati unos bez većih porcija:

• Dodajte u kašu ili supu mleko u prahu, jaje ili ribani sir.
• Pripremite griz ili palentu na mleku umesto na vodi.
• Doručak sa jajima ili skutom umesto samo sa hlebom i čajem.
• Koristite maslinovo ulje, pavlaku ili puter kao obogaćivač energije.
• Grickalice između obroka: jogurt, puding, komad sira, kuvano jaje, voće sa orasima, ako osoba može bezbedno da ih žvaće.

Pojedini lekari propisuju i dodatne preparate (oralne nutritivne suplemente). Njihovu primenu određuje stručno lice, i ne treba ih davati “preventivno” bez razgovora sa lekarom.

Tečnost i dehidratacija

Kod starijih osećaj žeđi slabi, pa mogu da budu dehidrirani, a da to ne primete. Neki namerno piju manje, da bi izbegli odlazak u toalet, naročito ako teško hodaju ili su inkontinentni. Time se zatvara krug: manje vode, više infekcija mokraćnih puteva, više zbunjenosti.

Znaci dehidratacije: suva usta i usne, tamna i retka mokraća, vrtoglavica, slabost, glavobolja, zbunjenost ili pospanost, pad pritiska. Naglo zbunjenje kod starije osobe može da bude znak dehidratacije ili infekcije i razlog je da pozovete lekara.

Kao opšti orijentir pominje se oko jedan i po do dva litra tečnosti na dan, računajući sve: vodu, čaj, supu, mleko, voće. Ali kod osoba sa srčanom slabošću ili bolešću bubrega količina može biti ograničena, pa je dogovorite sa lekarom. Pogledajte i vodič o srčanoj insuficijenciji.

Kako da pije više:

• Čaša vode pored osobe, i podsetnik kad god prođete.
• Male količine tokom celog dana, jer jedna velika čaša ubedi malo koga.
• Voda sa malo soka, bistra supa, čajevi, voće puno vode kao što su lubenica i krastavac.
• Šolja sa drškom koju lako drži, ili slamka, ako je bezbedno.
• Ritual: čaj u isto vreme svaki dan, uz razgovor.

Ishrana pri dijabetesu i bolesti bubrega: opšte

Ako osoba ima šećernu bolest ili oboljenje bubrega, ishrana je delikatnija. Ovde ćemo reći samo osnovno, jer prave smernice daje lekar ili nutricionista.

Dijabetes. Kod starijih je često veći rizik od premale količine hrane i pada šećera nego od pojedene kocke šećera. Stroga dijeta kod ostarele osobe koja ne jede dovoljno može više da škodi nego da koristi. Cilj je dovoljno hrane, redovni obroci i usklađenost sa terapijom. Više u vodiču o dijabetesu kod starijih.

Bolest bubrega. Može da zahteva ograničenje soli, tečnosti, kalijuma ili fosfora, zavisno od stadijuma. Ne pravite ova ograničenja sami, jer pogrešno ograničenje, naročito proteina, kod pothranjene osobe može da pogorša stanje. Savet daje nefrolog ili nutricionista.

Srce i pritisak. Često se preporučuje manje soli. Ali ako osoba zbog manje soli prestane da jede, razgovarajte sa lekarom o razumnom kompromisu.

Opšte pravilo: svako ograničenje ima smisla samo ako osoba zbog njega ne ostane gladna.

Sonda za hranjenje: opšte o odluci

Kada osoba ne može bezbedno da guta ili ne unosi dovoljno hrane, lekari ponekad razmatraju hranjenje putem sonde. To može biti tanka cev kroz nos u stomak (nazogastrična sonda), obično kratkoročno, ili cev postavljena kroz trbušni zid (gastrostoma, često PEG), za duže periode.

Sonda može da pomogne, na primer posle moždanog udara kada se očekuje oporavak gutanja. Ali kod uznapredovale demencije ili pri kraju života, stručne smernice obično ne preporučuju rutinsko postavljanje sonde, jer ne mora da produži život, ne sprečava sigurno upalu pluća, a osobu lišava ukusa hrane. Umesto toga se preporučuje pažljivo ručno hranjenje, koliko osoba prihvata.

Ovo je medicinska i duboko lična odluka. Donosi se sa lekarom, uz sagledavanje onoga što je osoba ranije govorila da želi. Pitajte: šta očekujemo od sonde, šta se dešava ako je ne postavimo, šta je alternativa. Više o ovim pitanjima pročitajte i u vodiču o palijativnoj nezi.

Šta možete da uradite kod kuće da se jede bolje

Nekoliko jednostavnih stvari koje pomažu:

• Sedite zajedno. Ljudi jedu više u društvu.
• Postavite tanjir koji izgleda lepo, jer jede se i očima.
• Hrana koju voli i koju poznaje. Nije vreme za nove eksperimente.
• Male porcije, češće: tri glavna obroka i dve do tri užine.
• Bez žurbe. Ako jede sporo, dajte vreme.
• Proverite zube i protezu. Zubar često reši ono što smo dugo pripisivali slabom apetitu.
• Pomozite pri jelu ako je potrebno, ali pustite je da radi sama koliko može, jer dostojanstvo je deo ishrane.
• Dnevno kretanje, makar kratka šetnja, budi apetit.
• Pitajte lekara o pregledu lekova, i o pregledu kod nutricioniste, ako težina i dalje pada.

Kada porodica kaže “ne želi da jede”, odgovor je često nešto sasvim jednostavno: bolan zub, zatvor, hladna supa, tuga.

Kada se javiti lekaru, a kada pozvati 194

Javite se lekaru ako:

• težina opada bez razloga,
• osoba kašlje ili se guši pri jelu,
• bez razloga odbija hranu i piće nekoliko dana,
• pojavi se zbunjenost, vrtoglavica ili tamna i retka mokraća,
• ima rane u ustima, bolne zube, nevolje sa protezom,
• ima ponovljene infekcije ili upalu pluća.

Pozovite 194 ako osoba ne može da diše ili govori nakon gušenja, ako se naglo onesvesti ili postane vrlo pospana, ako ima visoku temperaturu uz zbunjenost, ili ako već dan ili više uopšte ne pije.

Kada ishrana kod kuće više nije dovoljna

Postoje trenuci kada porodica, uprkos ljubavi i trudu, ne može da obezbedi sve: da neko sedi uz osobu tokom svakog obroka, da priprema pire tri puta dnevno, da prati težinu, tečnost i gutanje. Ako ste jedina osoba, ili ste daleko, ili radite, to je teško izvesti.

Znaci da je potrebna pomoć sa strane: osoba stalno gubi težinu, imate strah od gušenja, obroci traju satima i završavaju u suzama, a vi niste jeli ni sami. Tada je razumno razmotriti pomoć u kući, dnevni boravak ili smeštaj u dom, gde je ishrana deo organizovane nege, sa osobljem koje zna da hrani i da prepozna probleme.

Šta tražiti u domu kada je u pitanju ishrana

Jelo je jedan od najboljih pokazatelja kakav je dom. Pitajte i pogledajte:

• Ko sastavlja jelovnik i da li ga pregleda nutricionista ili medicinsko osoblje?
• Postoje li posebne dijete (dijabetes, so, bubreg) i prilagođene teksture, usitnjena i kašasta hrana, i zgušnjena tečnost?
• Ko procenjuje gutanje i da li dom sarađuje sa logopedom ili lekarom?
• Koliko često se meri težina, i da li se porodica obaveštava o gubitku?
• Kako se prati unos hrane i tečnosti kod onih koji slabo jedu?
• Koliko osoblja pomaže pri obroku, i da li se hrani polako, u uspravnom položaju?
• Da li se obroci služe u trpezariji, uz društvo, i da li je hrana topla kada stigne?
• Da li ima užina između obroka i tečnosti u sobi?
• Da li se vodi računa o veri, navikama i omiljenim jelima?
• Da li možete da probate obrok pre odluke, i da prisustvujete jednom?

Zamolite da dođete u vreme ručka. Pogledajte tanjire koji se vraćaju i ko ih posmatra. To je odgovor.

Koliko to košta

Ishrana je obično uračunata u cenu smeštaja, ali šta tačno ulazi u cenu razlikuje se među domovima. Pitajte da li su posebne dijete, zgušnjivači, dodatni preparati i prilagođene teksture uključeni ili se posebno plaćaju. Konkretne iznose ne navodimo jer se razlikuju i menjaju. Orijentir za pitanja prilikom ugovora pogledajte u vodiču o cenama domova za stare u Beogradu. Ako je osoba posle moždanog udara, pogledajte i vodič o nezi posle moždanog udara. O plućnim bolestima i ishrani čitajte u vodiču o HOBP i bolestima pluća, a o drhtanju i gutanju u vodiču o Parkinsonovoj bolesti. Ako je prisutan i problem sa mokraćom, vodič o inkontinenciji objašnjava zašto stariji piju manje.

Kako izabrati dom

• Kako izabrati dom za stare u Beogradu
• Licenca i provera doma za stare
• Cene domova za stare u Beogradu
• Pregled domova
• Domovi po opštinama

Izvori i dalje čitanje

• Svetska zdravstvena organizacija (WHO): materijali o ishrani i zdravom starenju
• European Society for Clinical Nutrition and Metabolism (ESPEN): smernice o kliničkoj ishrani starijih i o ishrani sondom kod demencije
• International Dysphagia Diet Standardisation Initiative (IDDSI): okvir tekstura hrane i tečnosti
• Nacionalni institut za zdravlje i izvrsnost u zdravstvu Velike Britanije (NICE): smernice o podršci ishrani odraslih
• Domovi zdravlja i izabrani lekari u Beogradu

Ovaj tekst je opšteg karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ni savet lekara ili nutricioniste.

Tekst je informativan i ne zamenjuje pregled i savet lekara. U hitnom slučaju pozovite hitnu pomoć na broj 194.