HOBP i bolesti pluća kod starijih: nega, kiseonik i dom

Vidi se po stepeništu. Majka koja je ceo život nosila kese sa pijace sada staje na svakom odmorištu, drži se za rukohvat i govori “samo da predahnem”. Otac se budi noću od kašlja, pa kaže da je to “od duvana, oduvek”. Nedostatak daha se prikrada polako, a ljudi mu se prilagođavaju tako što manje rade. Prvo prestanu da se penju, onda da šetaju, onda da izlaze. Kad porodica shvati koliko je to ozbiljno, dolazi iznenadna noć u kojoj telefon zvoni u hitnoj pomoći.

Ovaj vodič je za one koji brinu o starijoj osobi sa hroničnom bolešću pluća, ili razmišljaju o domu. Objasnićemo HOBP, astmu i upalu pluća, šta znači kiseonik kod kuće, kako se ispravno koristi inhalator, kakvu ulogu imaju vakcine i vežbe disanja, i šta da tražite kad birate dom. Tekst je opšta informacija i ne zamenjuje savet lekara. Lekove, doze i kiseonik određuje isključivo lekar.

Šta je HOBP

HOBP znači hronična opstruktivna bolest pluća. Pod tim imenom se kriju dva oštećenja koja se često javljaju zajedno: hronični bronhitis, upaljene disajne cevi sa kašljem i iskašljavanjem, i emfizem, oštećenje sitnih plućnih mehurića kojima se razmenjuje vazduh. Rezultat je da se vazduh teško izdiše, plućima je potrebno više vremena da se isprazne, a telo dobija manje kiseonika nego što mu treba.

Glavni uzrok je pušenje, ali ne i jedini. Dugogodišnje udisanje dima od ogrevnog drveta ili uglja, prašine i hemikalija na poslu, kao i zagađen vazduh takođe mogu da dovedu do HOBP. Postoji i retko nasledno stanje. Oštećenja pluća su trajna, ali bolest se može usporiti i držati pod kontrolom.

Kako se bolest razvija

HOBP napreduje godinama. Na početku je to jutarnji kašalj koji se zove “pušački”. Zatim dolazi nedostatak daha pri naporu, pa pri običnim radnjama kao što su oblačenje ili kupanje. U poznijim fazama dah nedostaje i u mirovanju.

Značajan deo bolesti čine pogoršanja, epizode u kojima se simptomi naglo pojačaju, često zbog virusne ili bakterijske infekcije. Svako pogoršanje može da ostavi trag, pa se pluća ne vrate na staro stanje. Zato je cilj nege da se pogoršanja spreče ili uhvate rano.

Simptomi i znaci pogoršanja

Stalni simptomi:

• nedostatak daha pri naporu,
• hroničan kašalj, često sa iskašljajem,
• zviždanje ili piskanje u grudima,
• stezanje u grudima,
• umor i gubitak snage,
• gubitak kilograma u kasnijim fazama.

Znaci pogoršanja za koje treba da pozovete lekara istog dana:

• nedostatak daha je gori nego obično, ili se javlja pri manjem naporu,
• više kašlja, ili se promenila količina ili boja iskašljaja,
• osoba češće traži inhalator za spasavanje,
• nova temperatura ili drhtavica,
• otežan san, osoba spava sedeći,
• nove otekline na nogama.

Kod starijih se pogoršanje ponekad vidi drugačije: osoba je neobično pospana, zbunjena, ne jede ili se povlači. Ako imate osećaj da je “nešto drugačije”, poverujte tom osećaju.

Zovite hitnu pomoć na 194 ako osoba teško diše u mirovanju i ne može da izgovori rečenicu, ako su usne ili prsti plavičasti, ako je veoma pospana ili teško probuditi, ako ima jak bol u grudima ili ako inhalator za spasavanje ne pomaže. Dok čekate, posadite osobu uspravno, otvorite prozor, otkopčajte odeću i ostanite uz nju.

Astma kod starijih

Astma je takođe hronična bolest disajnih puteva, sa napadima kašlja, zviždanja i stezanja. Može da počne i u starijem dobu. Njeno prepoznavanje kod starijih je teže jer liči na HOBP i srčanu slabost, pa se često propusti. Kod astme se bolest često smiruje i pogoršava, uz okidače kao što su alergeni, hladan vazduh, dim ili infekcije, dok kod HOBP otežano disanje uglavnom stalno prati osobu.

Lečenje se oslanja na inhalatore, a dobar plan se pravi sa lekarom. Važno je da osoba zna koji je lek za stalnu upotrebu, a koji za brzo olakšanje. Mnogi stariji mešaju te dve vrste, pa je dobro da inhalatori budu obeleženi (bojom ili nalepnicom) i da raspored piše u dnevniku.

Upala pluća kod starijih

Upala pluća je infekcija plućnog tkiva. Za starije je naročito opasna, jer organizam slabije reaguje i oporavak je sporiji. Najbitnija činjenica koju porodice često ne znaju je da upala pluća kod starijih ne mora da ima visoku temperaturu. Umesto toga, osoba može da bude:

• zbunjena ili neobično pospana,
• bez apetita i slaba,
• sa ubrzanim disanjem,
• sa pogoršanjem druge bolesti, na primer srca ili šećera.

Poseban oblik je aspiraciona upala pluća, kada hrana, pljuvačka ili želudačni sadržaj odu “na pogrešnu stranu” u disajne puteve. Ona je česta kod osoba sa poteškoćama pri gutanju, posle moždanog udara, kod demencije ili Parkinsonove bolesti. Ako se osoba često krca pri jelu ili ima mokar, “klokotav” glas posle gutanja, razgovarajte sa lekarom. O tome više u vodičima o ishrani starijih i gutanju, nezi posle moždanog udara i Parkinsonovoj bolesti.

Upala pluća se leči u skladu sa nalazom, često antibioticima ako je bakterijska, a nekim osobama je potrebno bolničko lečenje. Antibiotike nikad ne uzimajte bez lekara i ne prekidajte terapiju čim se osećaj popravi.

Dijagnostika

Lekar sluša pluća, meri puls, pritisak i zasićenost krvi kiseonikom (saturaciju) malim aparatom na prstu. Kod sumnje na HOBP ili astmu osnovni test je spirometrija: osoba duva u aparat koji meri koliko vazduha može da izdahne i kojom brzinom. Takođe se rade:

• rendgen pluća, kod sumnje na upalu ili druge promene,
• analize krvi, ponekad i gasne analize krvi,
• EKG i ultrazvuk srca, jer se bolesti srca i pluća često preklapaju (pogledajte vodič o srčanoj insuficijenciji i povišenom pritisku),
• kod nekih pacijenata kompjuterizovana tomografija.

Pulsni oksimetar koji se kupuje za kuću može da bude koristan, ali nije zamena za lekara. Hladni prsti, lak za nokte ili slaba cirkulacija mogu da daju pogrešne vrednosti. Pitajte lekara koju vrednost smatra razlogom za javljanje u vašem slučaju.

Lečenje na opštem nivou

Lečenje HOBP se oslanja na nekoliko stvari.

Prestanak pušenja. Najvažnija pojedinačna mera, koja usporava propadanje pluća.

Inhalatori. Lekovi koji šire disajne puteve (bronhodilatatori) i, kod nekih ljudi, lekovi koji smiruju upalu. Lekar bira vrstu i doziranje. Ono što porodica može da uradi je da proveri da li osoba zaista zna da ih koristi.

Lečenje pogoršanja. Prema planu lekara, ponekad uz kratkotrajnu terapiju kortikosteroidima ili antibioticima. Ne započinjite ništa sami.

Vakcinacija. Vidi niže.

Rehabilitacija pluća. Program vežbi i edukacije, koji se pokazao kao jedan od najkorisnijih oblika lečenja.

Kiseonik. Za one sa trajno niskim nivoom kiseonika u krvi, po odluci lekara.

Inhalatori: najčešća greška

Mnogi stariji ljudi imaju lek u džepu, ali ga ne koriste kako treba, pa polovina leka završi u ustima. Razlozi su različiti: tremor, artritis u prstima, slabiji vid, zaboravnost ili sam uređaj koji zahteva koordinaciju između stiskanja i udisaja.

Praktično:

• neka lekar ili farmaceut pokažu tehniku i neka osoba ponovi pred njima,
• proverite da li uređaj odgovara osobi (neki inhalatori traže snažan udisaj, drugi koordinaciju),
• ako osoba teško koordiniše, pitajte za komoru za inhalaciju (valved holding chamber) ili drugi tip uređaja,
• ispiranje usta vodom posle inhalatora sa kortikosteroidom smanjuje rizik od gljivične infekcije, ako je lekar tako uputio,
• pratite brojač doza ili datum, da inhalator ne ostane prazan kad zatreba,
• spasonosni inhalator mora uvek biti pri ruci, ne u drugoj sobi.

Ako osoba ima i demenciju, davanje inhalatora zahteva drugog čoveka. U domu to treba da radi osoblje, a ne da se prepušta stanaru.

Kiseonik kod kuće i u domu

Kiseonik se propisuje samo kad merenja pokažu da je u krvi stalno prenizak, a ne zbog osećaja nedostatka daha. Nije lek za svaku nedaću. Koristi se u određenom broju sati dnevno, u protoku koji odredi lekar. Ne podešavajte protok sami.

Izvori su koncentrator (aparat koji izdvaja kiseonik iz vazduha, radi na struju) ili boce, a neki su prenosivi. Bezbednost je jednostavna ali neophodna:

• nema pušenja, sveća, otvorenog plamena niti pripreme jela na ognju u prostoriji u kojoj se koristi kiseonik,
• aparat držati dalje od izvora toplote,
• crevca ne smeju da se pregibaju, a kabl ne sme da bude na putu da neko ne posrne,
• masne kreme na bazi vazelina na licu i oko nosa su nepoželjne, koristite one koje preporuči lekar ili farmaceut,
• uvek treba imati rezervno rešenje za slučaj nestanka struje.

Za osobu kojoj je kiseonik potreban, pitajte dom da li ga prima i ima li osoblje obuku. Nemaju svi domovi opremu i procedure.

Vakcine i prevencija infekcija

Za osobe sa bolestima pluća svaka infekcija može da bude okidač za pogoršanje.

Grip. Vakcina protiv gripa preporučuje se svake godine. U Srbiji se, prema pravilniku o imunizaciji, besplatno daje osobama starijim od 65 godina i hroničnim bolesnicima, u domovima zdravlja. Imunitet se razvija za dve do tri nedelje i traje oko pola godine do godinu dana, pa je potrebno ponavljanje.

Ostale vakcine. Pitajte izabranog lekara za preporuke o drugim vakcinama, kao što su protiv pneumokoka i kovida, jer one zavise od zdravstvenog stanja i važećih preporuka. Ne računajte na to da je neko “već rekao”.

Pored vakcina: pranje ruku, izbegavanje gužve u sezoni gripa, provetravanje, nega zuba (usna šupljina je ulazna kapija bakterija) i rano javljanje lekaru kad prehlada traje duže ili se pogorša.

Pušenje i dim

Ako osoba još puši, razgovor o tome je težak, i često ga prate krivica i otpor. Nemojte ga voditi kao optužbu. Pitajte šta bi joj pomoglo i obratite se lekaru, jer postoji stručna podrška i terapija za odvikavanje. Čak i posle dugogodišnjeg pušenja prestanak donosi korist: manje kašlja, sporiji pad funkcije pluća, manje pogoršanja.

Dim ostalih ukućana je takođe problem. Ako se u domaćinstvu puši, to treba da se menja za sve. Isto važi i za izvore dima iz peći na čvrsta goriva.

Vežbe disanja i fizioterapija

Mnogi stariji sa HOBP prestaju da se kreću jer se boje nedostatka daha. Nažalost, tako gube snagu mišića, pa im disanje postaje još teže. Cilj je umereno, redovno kretanje u meri koju lekar dozvoli.

Nekoliko jednostavnih tehnika koje fizioterapeut može da nauči osobu:

• Disanje kroz stisnute usne. Udah kroz nos, izdah polako kroz skupljene usne, kao da duvate u sveću. Pomaže da disajni putevi ostanu otvoreni duže i smanjuje osećaj gušenja.
• Dijafragmalno disanje. Disanje “u stomak”, sa rukom na stomaku, koje smanjuje napor.
• Položaji za olakšanje. Sedenje nagnut napred sa rukama na kolenima ili naslonjen na sto često olakšava.
• Iskašljavanje. Tehnike koje pomažu da se iskašlje sekret, uz dovoljno tečnosti.
• Vežbe snage i šetnja. Postepeno, uz odmor.

Plućna rehabilitacija je organizovan program i jedan je od najboljih saveta koje HOBP bolesnik može da dobije. Pitajte lekara gde se i kako sprovodi. Za one koji se slabo kreću, pogledajte i vodič o nezi nepokretne starije osobe i preležaninama, jer ležanje dodatno slabi pluća.

Ishrana

Hronična bolest pluća troši energiju. Disanje je naporan posao, pa mnogi stariji gube kilograme i mišiće. Istovremeno, puna stomačna vreća pritiska dijafragmu, pa se posle velikog obroka teže diše.

Pomaže:

• manji, češći obroci, pet do šest dnevno,
• kalorijski bogatiji zalogaji ako osoba gubi težinu, uz savet lekara ili nutricionista,
• belančevine u svakom obroku,
• jelo u sedećem položaju, uz odmor pre i posle obroka,
• dovoljno tečnosti, jer sekret postaje gušći kod dehidracije,
• izbegavanje obilnih obroka i gaziranih pića koja nadimaju,
• nega usne šupljine i proteza.

Ako vaš član porodice sve manje jede ili ima problema sa gutanjem, pročitajte vodič o ishrani starijih, gutanju i pothranjenosti. Kod šećerne bolesti uz HOBP, pravila ishrane se kombinuju, pa pogledajte i vodič o dijabetesu kod starijih.

Emocionalna strana

Nedostatak daha nije samo fizički osećaj. Strah od gušenja izaziva paniku, a panika pojačava nedostatak daha, pa nastaje krug koji iscrpljuje. Mnogi ljudi sa HOBP postaju anksiozni, povučeni ili depresivni. Gube prijatelje jer ne mogu da izađu, a porodica ne zna šta da kaže.

Šta pomaže: spokojan glas uz osobu u trenutku napada, naučena tehnika disanja, dogovoren plan za nevolju (gde je inhalator, ko se zove), i otvoren razgovor. Ako primećujete tugu, gubitak interesovanja ili strah koji ne prolazi, razgovarajte sa lekarom. O tome pišemo u vodiču o depresiji i usamljenosti kod starijih.

Kod uznapredovale bolesti, kad su pogoršanja česta, razgovor o tome šta je osobi najvažnije i kako ublažiti nedostatak daha je deo dobre nege. O tome više u vodiču o palijativnoj nezi.

Kada kućna nega više nije dovoljna

Znaci da je teret postao prevelik:

• osoba ne može sama da koristi inhalator ili kiseonik, a nema nikog da to radi svaki dan,
• česta pogoršanja i odlasci u hitnu pomoć ili bolnicu,
• noćni napadi nedostatka daha koje porodica ne može da pokrije,
• gubitak težine i slabost zbog kojih osoba teško ide do toaleta,
• aspiracija, krcanje pri jelu i ponavljane upale pluća,
• uz pluća postoje i srčana bolest, dijabetes ili demencija,
• osoba je izolovana, a ukućani iscrpljeni (pogledajte i vodič o domu za stare sa demencijom).

Ništa od ovoga nije lični neuspeh. Teško disanje noću ume da isprazni i najpredanije ukućane. Dom u kome neko stalno posmatra može da uhvati pogoršanje rano, i to je njegov najveći doprinos.

Šta tražiti u domu za osobu sa bolešću pluća

• Medicinska sestra 24 sata. Posebno noću, kad se dešavaju pogoršanja. Pitajte kako prepoznaju promenu disanja, boje kože i svesti.
• Lekar i saradnja sa pulmologom. Ko pregleda stanara pri pogoršanju, koliko često lekar dolazi, i kako se organizuju kontrole i spirometrija.
• Merenje saturacije i vitalnih znakova. Da li dom ima pulsne oksimetre i kako se beleže merenja.
• Terapija i inhalatori. Ko ih daje i proverava tehniku. Postoje li komore za inhalaciju.
• Kiseonik. Da li dom može da prihvati osobu sa kiseonikom, ko ga postavlja, kako se obezbeđuje bezbednost i rezervni izvor.
• Ishrana prilagođena. Manji obroci, više belančevina, mekana hrana i nadzor pri jelu ako postoji rizik od aspiracije.
• Prevencija infekcija. Vakcinacija stanara, politika kad neko ima prehladu ili grip, higijena ruku, provetravanje.
• Fizioterapija. Vežbe disanja, mobilizacija, šetnje.
• Dim. Zabrana pušenja u zatvorenom prostoru i jasna pravila o pušačkim mestima.
• Plan za hitna stanja. Ko zove 194, kako se informiše porodica, koja dokumentacija ide sa osobom.

Pitanja za dom

1. Imate li stanare koji koriste kiseonik i kako to bezbedno organizujete?
2. Ko je noću u smeni i koliko stanara po osobi?
3. Šta radite kada stanar počne da teže diše?
4. Kako se proverava da li stanar pravilno koristi inhalator?
5. Kako organizujete vakcinaciju protiv gripa?
6. Da li je pušenje dozvoljeno i gde?
7. Šta je uključeno u cenu, a šta se doplaćuje (kiseonik, prevoz, oprema)?

Trošak

Cena zavisi od sobe, nivoa nege i od toga da li je dom državni ili privatni. Kod pluća pitajte posebno za kiseonik (aparat, boce, struja), za pomoć pri svakodnevnim radnjama, za prevoz do lekara i za fizioterapiju. Neki lekovi i oprema mogu da budu obezbeđeni preko zdravstvenog osiguranja, ali pravila proverite kod izabranog lekara i fonda. Cifre pogledajte u vodiču o cenama domova za stare u Beogradu, a sve dogovorite u pisanom obliku.

Kako izabrati dom

Pođite od vodiča kako izabrati dom za stare u Beogradu, proverite licencu i rad doma, uporedite cene domova za stare u Beogradu, pa pogledajte spisak domova i domove po opštinama. Kad posetite dom, obratite pažnju na vazduh: da li se oseća dim, da li se prostorije provetravaju, da li je sobna temperatura ugodna. Ostanite dovoljno dugo da vidite jedan obrok i jednu primopredaju smene. Ako osoba ima i probleme sa mokrenjem, pogledajte i vodič o inkontinenciji kod starijih.

Izvori i dalje čitanje

Tekst je opšta informacija i ne zamenjuje savet lekara. Za stručne podatke pogledajte:

• Svetska zdravstvena organizacija (WHO), materijali o HOBP i respiratornim bolestima.
• Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, podaci o vakcinaciji protiv gripa i pravilnik o imunizaciji.
• Globalna inicijativa za HOBP (GOLD), izveštaji i smernice.
• Stručna udruženja pulmologa i vaš izabrani lekar ili pulmolog.

U slučaju hitnosti pozovite 194.

Tekst je informativan i ne zamenjuje pregled i savet lekara. U hitnom slučaju pozovite hitnu pomoć na broj 194.