Srčana insuficijencija i povišen pritisak kod starijih

Dolazi obično kao niz sitnica. Otac koji je ceo život hodao brzo sada staje na pola stepenica. Majka spava na tri jastuka jer joj ravno ležanje otežava disanje. Cipele koje su juče bile dobre danas žuljaju, a čarape ostavljaju duboke tragove. Svako od ovoga porodica lako pripiše godinama. Zajedno, to su često znaci da srce više ne radi kao pre.

Povišen krvni pritisak i srčana slabost su dve od najčešćih bolesti starijeg doba, i usko su povezane. U ovom vodiču objašnjavamo šta se zapravo dešava, na šta da pazite svakog dana, šta znači so i tečnost u tanjiru, kada zvati hitnu pomoć i kako da prepoznate dom koji zaista ume da vodi srčanog bolesnika. Tekst je opšta informacija i ne zamenjuje savet lekara. Terapiju određuje i menja samo lekar.

Šta je povišen krvni pritisak i zašto je opasan

Pritisak je sila kojom krv pritiska zidove krvnih sudova. Beleži se kao dva broja, gornji (dok srce pumpa) i donji (dok se odmara). U ordinaciji se pritisak od 140/90 ili viši u više merenja smatra povišenim, mada lekar kod starijih cilj uvek određuje pojedinačno.

Hipertenzija retko boli. Zato je zovu tihim neprijateljem. Godinama može da ostane neprimećena, a za to vreme polako oštećuje srce, mozak, bubrege i oči. Povišen pritisak je jedan od glavnih razloga za moždani udar i srčanu slabost. O oporavku posle moždanog udara pišemo u vodiču o nezi posle moždanog udara.

Kod starijih se često javlja takozvani sistolni oblik, gde je gornja vrednost visoka zbog krućih arterija. Postoji i obrnut problem: pad pritiska pri ustajanju. Kod nekih ljudi pritisak naglo padne kad ustanu iz kreveta ili sa stolice, pa osete vrtoglavicu ili se onesveste. To je čest uzrok padova, o čemu više u vodiču o osteoporozi, prelomu kuka i padovima.

Šta je srčana insuficijencija

Naziv zvuči zastrašujuće, ali znači nešto jednostavno. Srce je pumpa. Kod srčane insuficijencije pumpa ne radi dovoljno snažno ili se ne puni dovoljno dobro, pa telo ne dobija dovoljno krvi, a ono što bi trebalo da ode napolje ostaje. Tečnost se vraća unazad i sakuplja u plućima (otuda nedostatak daha) i u nogama i stomaku (otuda otoci).

To ne znači da srce staje. Srčana slabost je hronična bolest, kao dijabetes, koja se leči, prati i drži pod kontrolom. Mnogi ljudi sa njom žive dugo, ali sa povremenim pogoršanjima koja treba rano uhvatiti.

Najčešći uzroci su dugotrajno povišen pritisak, preležani infarkt, bolesti srčanih zalistaka, poremećaji ritma (naročito atrijalna fibrilacija) i šećerna bolest. O tome kako dijabetes utiče na srce i krvne sudove čitajte u vodiču o dijabetesu kod starijih.

Simptomi i znaci pogoršanja

Tipični znaci srčane slabosti:

• nedostatak daha pri naporu, pa i pri običnim radnjama,
• otežano disanje u ležanju, potreba za više jastuka ili spavanje u sedećem položaju,
• buđenje noću zbog gušenja ili kašlja,
• otoci stopala, članaka i potkolenica,
• brz porast telesne težine zbog tečnosti,
• neobičan umor i slabost,
• kašalj, naročito noću, ili piskanje u grudima,
• gubitak apetita, osećaj nadutosti,
• često noćno mokrenje,
• zbunjenost kod starijih, naročito kad je protok krvi kroz mozak slabiji.

Kod starijih ljudi simptomi se često ne javljaju po knjizi. Neko se ne žali na nedostatak daha jer se i tako malo kreće. Neko samo postane sve pospaniji i povučeniji. Zato je najvažnije praćenje promena: da li je osoba juče mogla do kuhinje, a danas ne može; da li se pojavio novi jastuk iza leđa.

Kada zvati lekara, a kada hitnu pomoć

Javite se lekaru istog ili sledećeg dana ako:

• težina naglo raste za nekoliko dana,
• otoci postaju veći ili se pojavljuju iznad kolena, na stomaku,
• nedostatak daha je primetno gori nego pre nekoliko dana,
• osoba mora da spava u sedećem položaju, a ranije nije,
• pojačava se kašalj ili umor,
• dolazi do vrtoglavice, ustajanja sa nesvesticom ili preniskog pritiska.

Pozovite hitnu pomoć na 194 ako se javi:

• jak bol, stezanje ili pritisak u grudima, naročito sa širenjem u ruku, vilicu ili leđa, uz znojenje ili mučninu,
• nagli, jak nedostatak daha, ili osoba ne može da izgovori rečenicu,
• penušav ili ružičast iskašljaj,
• nesvestica ili gubitak svesti,
• veoma brzo ili veoma nepravilno kucanje srca praćeno slabošću,
• znaci moždanog udara: povučen ugao usta, slabost ili utrnulost ruke ili noge, poremećaj govora, nagli poremećaj vida.

Ne vozite osobu sami ako nije neophodno i ne čekajte da “prođe preko noći”. Kod srca minuti znače.

Dijagnostika

Lekar polazi od razgovora i pregleda: sluša pluća i srce, gleda otoke, meri pritisak i puls. Zatim se obično rade:

• krvne analize, uključujući funkciju bubrega, elektrolite i markere srčanog naprezanja,
• EKG, snimak električne aktivnosti srca,
• ultrazvuk srca (ehokardiografija), glavni test koji pokazuje koliko srce pumpa,
• rendgen grudnog koša, ponekad i druge pretrage.

Dijagnoza zna da bude i uznemirujuća, jer nova reč uđe u porodicu. Dobro je da pred pregled napišete pitanja i da pored starije osobe bude neko ko može da zapamti odgovore. Ne postoji glupo pitanje kad su u pitanju lekovi i pravila ishrane.

Lečenje na opštem nivou

Lečenje ima nekoliko stubova.

Lekovi. Najčešće se koristi kombinacija lekova koji smanjuju opterećenje srca, regulišu pritisak i ritam, a neki odvode višak tečnosti (diuretici). Lekar bira lekove i doze prema stanju, bubrezima i drugim bolestima. Nemojte ih sami ukidati ili menjati, čak ni kad se osoba oseća dobro. Mnoge porodice posle poboljšanja povuku lek “jer ne treba više”, a stanje se vrati za nekoliko dana.

Praćenje. Redovne kontrole kod lekara, analize i povremeni ultrazvuk srca.

Način života. Ishrana sa malo soli, kretanje po meri, prestanak pušenja, umerenost u alkoholu, vakcinacija.

Procedure. Kod nekih ljudi pomažu operacije zalistaka, premošćavanje krvnih sudova, ugradnja pejsmejkera ili drugih uređaja. O tome odlučuje kardiolog.

Pre nego što starija osoba uzme bilo koji lek bez recepta, porazgovarajte sa lekarom ili farmaceutom. Naročito se to odnosi na uobičajene lekove protiv bolova iz grupe nesteroidnih antireumatika (kao što su ibuprofen ili diklofenak), koji mogu da zadrže tečnost i podignu pritisak. Isto važi za biljne preparate i kapi za nos. Starije osobe uzimaju mnogo lekova, a svaki novi menja ravnotežu. O osnovama toga pišemo i u vodiču o parkinsonovoj bolesti, gde je tačan raspored lekova često presudan.

Svakodnevna nega: težina, tečnost, dnevnik

Ako treba da zapamtite jednu naviku, neka to bude dnevno vaganje. Osoba se važe svakog jutra, posle mokrenja, pre doručka, u sličnoj odeći, na istoj vagi. Vrednost se upisuje u sveščicu. Nagli skok težine za nekoliko dana najčešće znači da se zadržava tečnost, i to pre nego što se vidi otok. Lekar će vam reći koji porast je za njega razlog za poziv.

Pored težine, korisno je da se beleže:

• pritisak i puls, ujutru i uveče, po uputstvu lekara,
• broj jastuka za spavanje i noćna buđenja,
• otoci (kratka beleška: “veći nego juče”, “isti”),
• šta je osoba mogla da radi tog dana,
• uzimanje lekova (kutija sa pregradama po danima uvelike pomaže).

Noge treba podizati dok sedi, ako lekar tako savetuje. Kompresivne čarape ponekad pomažu, ali ne smeju da se stavljaju bez provere, jer mogu da štete kod loše cirkulacije u arterijama. Proverite sa lekarom.

Ishrana, so i tečnost

So. Svetska zdravstvena organizacija za odrasle preporučuje manje od 5 grama soli dnevno, što je oko jedna kafena kašičica. Kod srčane slabosti lekar često savetuje i stroži limit. Iznenadiće vas odakle so dolazi: veći deo nije u solonjeri nego u hlebu, sirevima, mesnim prerađevinama (kobasice, pršuta, konzerve), kocki za supu, gotovim jelima, slanim grickalicama i kiselim proizvodima. Praktično:

• kuvajte sa začinima, limunom, belim lukom, peršunom i drugim biljem umesto soli,
• birajte sveže meso i povrće,
• čitajte deklaracije, tražite proizvode sa manje natrijuma,
• ne koristite zamene soli sa kalijumom bez pitanja lekaru, naročito ako osoba ima bolest bubrega ili uzima neke lekove.

Odricanje od soli je za mnoge starije najteža promena, jer okus slabi sa godinama, pa hrana deluje bljutavo. Dajte vremena. Ukusi se vremenom prilagode, a pomaže i pojačan miris začina i kisela nota.

Tečnost. Ovde se pravila razlikuju od osobe do osobe. Kod nekih ljudi sa srčanom slabošću lekar propisuje ograničenje (na primer određenu količinu u toku dana), kod drugih nema potrebe za tim. Sama pomisao da “srčani ne sme da pije vodu” je pogrešna. Dehidracija opterećuje bubrege i može da izazove pad pritiska i zbunjenost. Pitajte lekara za tačnu meru, zapišite je i ako treba merite posudom.

Ostalo. Hrana treba da bude bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, ribom i mahunarkama, sa manje zasićenih masti. Ali kod starijih je opasnost od pothranjenosti često veća od opasnosti od viška masti. Srčani bolesnici zbog zadržane tečnosti i slabog apetita mogu da izgube mišiće, a da to ne vide jer težina na vagi ostaje ista. Više o tome u vodiču o ishrani starijih, gutanju i pothranjenosti. Alkohol svedite na minimum, a kafu uz dogovor sa lekarom.

Kretanje i rehabilitacija

Pre nekoliko decenija srčanim bolesnicima se savetovalo mirovanje. Danas je obrnuto: umereno, redovno kretanje poboljšava snagu, san, raspoloženje i smanjuje bolničke prijeme. Dobro je da počne pod nadzorom. Kardiološka rehabilitacija je organizovan program vežbi, edukacije i praćenja, koji vodi tim stručnjaka. Pitajte kardiologa da li vaša bliska osoba ima indikaciju i gde se program sprovodi.

Kod kuće, šetnja u razgovornom tempu, vežbe disanja i lagane vežbe snage uz stolicu su dobar početak. Pravilo “ako ne možete da pričate dok hodate, usporite” je razumno. Prekinite i javite lekaru ako se pojave bol u grudima, jak nedostatak daha, vrtoglavica ili lupanje srca.

Bezbednost u kući

Srčani bolesnici su skloni vrtoglavici, naročito kad su na diureticima ili kad im se promene lekovi. Nekoliko pravila ima smisla:

• ustajanje polako: prvo sedeti na ivici kreveta par minuta, pa tek onda stati,
• dobro osvetljen put do toaleta, naročito noću (diuretici znače noćno mokrenje),
• protivklizne prostirke i drške u kupatilu,
• nema vruće kupke i duge saune, jer šire sudove i spuštaju pritisak,
• telefon uvek na dohvat ruke, a broj 194 na vidnom mestu.

Noćna mokrenja, ako su učestala, doprinose padovima i nespavanju. Više o tome u vodiču o inkontinenciji kod starijih.

Emocionalna strana

Hronična bolest srca donosi strah. Osoba se plaši svakog novog stezanja u grudima, pa ili previše pazi, ili pak sve ignoriše. Porodica živi u stalnoj pripravnosti. Svaki kašalj, svaka noć sa lošim snom postaje pitanje: da li je ovo to?

Nekoliko ideja. Razgovarajte otvoreno, uz lekara, o tome šta je opasno, a šta uobičajeno. Napišite plan: koji simptomi znače poziv lekaru, koji hitnu. Plan na frižideru smiruje više od hiljadu uveravanja. Obratite pažnju i na raspoloženje, jer depresija je česta kod srčane slabosti i pogoršava ishod. Povučenost, gubitak interesovanja i san koji se menja zaslužuju razgovor sa lekarom. O tome više u vodiču o depresiji i usamljenosti kod starijih.

Kad bolest napreduje i pogoršanja postanu česta, razgovor o ciljevima nege postaje važan. To ne znači odustajanje. Znači da se pita šta je osobi najvažnije, i da se nega prilagodi. O tome u vodiču o palijativnoj nezi.

Kada kućna nega više nije dovoljna

Srčana slabost zna da se vrati u talasima. Dobri periodi se smenjuju sa pogoršanjima, a svako pogoršanje je potencijalni put u bolnicu. Nega kod kuće postaje preteška kada:

• osoba ne može sama da se važe, uzima lekove ili prati simptome, a nema ko to da radi svakog dana,
• pogoršanja i bolnice postaju česti,
• noću se javlja nedostatak daha ili nesvestice, a porodica ne može da bude budna,
• uz srce postoje i druge bolesti: dijabetes, bolest pluća, demencija, posledice moždanog udara,
• osoba pada ili je sve nepokretnija (pogledajte vodič o nezi nepokretne osobe i preležaninama),
• ukućani su iscrpljeni.

Kod srčane slabosti dom ne mora da znači kraj. Dobra nega koja rano uhvati porast težine ili otok često znači manje hitnih odlazaka u bolnicu.

Šta tražiti u domu za srčanog bolesnika

• Medicinska sestra 24 sata. Ne samo da je prisutna, nego da zna šta da posmatra: težinu, otoke, disanje, boju kože, pospanost, zbunjenost.
• Lekar i saradnja sa kardiologom. Ko pregleda stanara kada se stanje pogorša? Koliko često lekar dolazi? Kako se organizuju kontrole?
• Merenje pritiska, pulsa i težine. Koliko često, ko ih beleži, može li porodica da dobije uvid. Proverite da dom ima ispravnu vagu.
• Terapija. Ko deli lekove, kako se dokumentuje, šta se dešava kad stanar odbije lek, i kako se prate promene propisane od lekara.
• Ishrana sa malo soli. Da li postoji jelovnik sa smanjenom količinom soli, može li se prilagoditi ukusu i zubima, da li se prati unos tečnosti ako je propisan.
• Kiseonik i oprema. Može li dom da primi osobu kojoj je potreban dodatni kiseonik i kako bezbedno radi sa tim (vidi vodič o HOBP i bolestima pluća).
• Plan za hitna stanja. Ko zove 194, ko obaveštava porodicu, gde su dokumenti i spisak lekova koji se šalju sa osobom.
• Aktivnosti po meri. Šetnje, jednostavne vežbe, prostor za odmor.

Pitanja koja vredi postaviti domu

1. Koliko stanara sa srčanom slabošću trenutno imate i kako ih pratite?
2. Ko je noću u smeni i koliko stanara po osobi?
3. Kako reagujete kad stanar dobije 2 kilograma za nekoliko dana?
4. Možete li da pripremite hranu sa smanjenom količinom soli?
5. Ko je odgovoran za davanje terapije i kako se proverava?
6. Šta se dešava kad je potrebna hitna pomoć i prevoz do bolnice?
7. Koje usluge i materijali se doplaćuju?

Trošak

Cena smeštaja zavisi od vrste sobe, nivoa nege i toga da li je dom državni ili privatni. Kod srčanih bolesnika pitajte šta je uključeno: merenje i praćenje, posebna ishrana, kiseonik, prevoz do lekara i kontrola. Lekovi se često obezbeđuju preko zdravstvenog osiguranja, ali o pravilima se informišite kod izabranog lekara i fonda. Aktuelne podatke pogledajte u vodiču o cenama domova za stare u Beogradu i zatražite sve u pisanoj formi pre ugovora.

Kako izabrati dom

Počnite od vodiča kako izabrati dom za stare u Beogradu. Proverite licencu i rad doma, uporedite cene domova za stare u Beogradu, pa pogledajte spisak domova i domove po opštinama. Posetite dom u vreme obroka i pitajte da vam pokažu kako beleže težinu i pritisak. Jedan ispravan list papira ume da kaže više od cele brošure. Ako u porodici postoji i demencija, pročitajte i vodič o domu za stare sa demencijom.

Izvori i dalje čitanje

Tekst je opšta informacija i ne zamenjuje savet lekara. Za stručne podatke pogledajte:

• Svetska zdravstvena organizacija (WHO), materijali o hipertenziji, srčanim bolestima i unosu soli.
• Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, podaci o zdravlju stanovništva.
• Evropsko udruženje kardiologa (ESC), smernice za srčanu insuficijenciju i hipertenziju.
• Stručna udruženja kardiologa i vaš kardiolog ili izabrani lekar.

U slučaju hitnosti pozovite 194.

Tekst je informativan i ne zamenjuje pregled i savet lekara. U hitnom slučaju pozovite hitnu pomoć na broj 194.