Osteoporoza i prelom kuka kod starijih: padovi i oporavak

Većina porodica za osteoporozu čuje tek onog dana kad neko padne. Majka je prešla preko dvorišta, okliznula se na mokrim pločicama i od tog trenutka život cele kuće se menja: hitna, bolnica, operacija, pitanja na koja niko nema gotove odgovore. Ako ste u toj fazi, dišite. Ovaj vodič je napisan da vam objasni šta se dešava i šta možete da uradite, mirnim jezikom i bez ulepšavanja.

Napomena odmah na početku: tekst je informativan i ne zamenjuje pregled i savet lekara. Dijagnozu, lekove i rehabilitaciju određuju lekari koji poznaju vašeg bližnjeg.

Šta je osteoporoza i zašto je zovu tihom bolešću

Kost je živo tkivo. Ceo život se razgrađuje i ponovo gradi. Do tridesetih godina građenje nadmašuje razgradnju, a kasnije se ravnoteža polako pomera. Kod žena posle menopauze gubitak ubrzava, jer opada estrogen koji štiti kost. Osteoporoza je stanje u kome kost postaje porozna i krta, pa i mali udarac može da je slomi.

Zove se tihom jer ne boli dok se ne desi prelom. Niko ne oseća da mu kosti slabe. Zato porodice često kažu “ona je samo pala, nije ništa teško”, a lekar na snimku vidi kost koja je odavno vrlo tanka.

Osteoporoza nije samo ženska bolest. Muškarci je imaju ređe i obično kasnije, ali prelomi kod njih nisu ništa blaži, a često se kasnije prepoznaju jer niko ne misli na to.

Ko je u većem riziku

Neki faktori se ne mogu promeniti: životno doba, ženski pol i menopauza, prelom kuka kod nekog od roditelja, sitna građa i niska telesna težina. Drugi se mogu uticati na: pušenje, prekomerno pijenje alkohola, nedovoljno kretanja, nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D, i pothranjenost.

Posebnu pažnju traže ljudi koji dugo uzimaju kortikosteroide (na primer zbog astme, HOBP ili reumatskih bolesti), kao i oni sa određenim bolestima štitaste žlezde, creva, bubrega ili posle hormonskog lečenja nekih karcinoma. Ako vaš roditelj uzima takve lekove, pitajte lekara o zdravlju kostiju, nikako ne prekidajte terapiju sami.

Kod starijih se često sabere nekoliko činilaca odjednom: malo sunca, manje apetita, manje kretanja, strah od izlaska, i kost postepeno popušta. Zato je razgovor o ishrani i kretanju podjednako važan kao razgovor o lekovima. Više o tome u vodiču o ishrani starijih, gutanju i pothranjenosti.

Znaci na koje porodica može da obrati pažnju

Osteoporozu ne možete da dijagnostikujete kod kuće, ali možete da primetite tragove:

• Roditelj je vidno niži nego pre nekoliko godina.
• Leđa su sve povijenija, pojavila se “grba” između lopatica.
• Bolovi u donjem delu leđa koji se naglo jave posle običnog pokreta, kašlja ili podizanja, što može biti kompresivni prelom pršljena.
• Prelom ručnog zgloba, ramena ili rebra posle blagog pada ili čak bez pada.
• Pantalone i haljine su odjednom predugačke.

Ništa od toga nije dokaz, ali je razlog da se javite izabranom lekaru i pitate da li je vreme za procenu kostiju.

Kako se postavlja dijagnoza

Lekar će pitati o prelomima, lekovima, ishrani i porodičnoj istoriji. Osnovni test je denzitometrija (DXA), bezbolan pregled koji meri gustinu kosti, najčešće u kuku i kičmi. Radi se nekoliko minuta, bez ikakve pripreme. Lekar može tražiti i analize krvi, na primer kalcijum, vitamin D i funkciju bubrega, da isključi druge uzroke slabih kostiju.

Koliko se pregleda pokriva zdravstvenim osiguranjem, menja se vremenom. Pitajte izabranog lekara i zdravstvenu ustanovu šta je potrebno za uput i da li ima čekanja.

Lečenje osteoporoze na opštem nivou

Lečenje ima nekoliko slojeva i lekar ih kombinuje prema stanju:

Ishrana i kretanje. Dovoljno kalcijuma iz hrane (mlečni proizvodi, sardine sa kostima, zeleno lisnato povrće, orašasti plodi), dovoljno proteina i redovna fizička aktivnost čine osnovu.

Vitamin D. Telo ga stvara na suncu, ali kod starijih koža to radi slabije, a oni često i ne izlaze napolje. Zato je nedostatak čest. Da li su potrebni dodaci i u kojoj količini, određuje lekar na osnovu nalaza.

Lekovi za kosti. Postoje lekovi koji usporavaju razgradnju kosti ili podstiču njeno građenje. Biraju se prema riziku od preloma, funkciji bubrega, stanju zuba i mogućnosti da osoba uzima lek na propisan način (neki zahtevaju da se uzimaju ujutru na prazan stomak i da osoba posle toga ostane uspravna). Ne postoje brza rešenja, a efekat se meri godinama, ne nedeljama.

Lečenje uzroka. Ako se osteoporoza javila zbog nekog drugog stanja ili leka, lekar to uzima u obzir.

Bitno je razumeti da lekovi smanjuju rizik, ali ga ne brišu. Zato prevencija padova ostaje podjednako važna.

Padovi: zašto se dešavaju i šta se može promeniti

Pad retko ima jedan uzrok. Obično se sabere više sitnica: slab vid, hodanje u papučama bez petni, spor refleks, vrtoglavica pri ustajanju, tepih koji klizi i mrak u hodniku.

Najčešći činioci:

• Lekovi. Sredstva za spavanje i smirenje, neki lekovi za pritisak, lekovi za depresiju, mokraćne tablete. Što je više lekova, to je veći rizik. Zamolite lekara da pregleda celu listu, uključujući ono što je počelo godinama ranije.
• Pad pritiska pri ustajanju. Osoba ustane iz kreveta, zavrti joj se u glavi i padne. Pomaže polako ustajanje, sedenje na ivici kreveta nekoliko trenutaka i dovoljno tečnosti.
• Vid i sluh. Zastareli naočari, katarakta, slabo čulo ravnoteže.
• Slabost mišića i problemi sa stopalima. Zanemarena mišićna snaga je jedan od najvećih rizika, a ujedno jedan od najlakših za popravku vežbanjem.
• Hitnja pri mokrenju. Noćno trčanje do toaleta u mraku je klasičan scenario pada. Više o ovome u vodiču o inkontinenciji kod starijih.
• Bolesti koje remete hod i ravnotežu: Parkinsonova bolest, posledice moždanog udara, demencija, neuropatija zbog dijabetesa, srčani problemi i nagli padovi pritiska, o čemu više u vodiču o srčanoj insuficijenciji i povišenom pritisku.
• Strah od pada. Čovek koji je jednom pao često počne da se kreće sve manje. Mišići slabe i rizik se povećava. To je zamka koju porodica treba da prepozna i da nežno prekine.

Sigurnost prostora: šta konkretno uraditi u stanu

Prođite stanom očima osobe koja hoda sporije i slabije vidi. Poželjno je da to uradite zajedno sa roditeljem, da ne izgleda kao da ga “popravljate”.

1. Podovi. Uklonite labave prostirke i tepihe sa ivicama koje se savijaju. Kablove sklonite uz zid. Ako volite tepih, učvrstite ga protivkliznom podlogom.
2. Svetlo. Noćna svetla od kreveta do toaleta, prekidač na dohvat ruke, dovoljno jaka sijalica na stepeništu.
3. Kupatilo. Rukohvati pored kade i tuš kabine i pored WC šolje, protivklizna podloga, stolica za tuširanje, podignuta WC daska ako je ustajanje teško. Ovde se dešava najviše teških padova.
4. Spavaća soba. Krevet na visini na kojoj osoba može da sedne sa stopalima na podu. Lampa i telefon na dohvat.
5. Kuhinja. Stvari koje se stalno koriste na visini struka, bez penjanja na stolicu.
6. Stepenice. Čvrsta ograda sa obe strane ako je moguće, označene ivice stepenika.
7. Obuća. Čvrst, zatvoren đon koji ne klizi, zadnji deo koji drži petu. Papuče koje “lepršaju” su čest uzrok.
8. Hitni poziv. Telefon sa velikim tasterima, ili narukvica odnosno alarm za pomoć koju osoba zaista nosi. Alarm u fioci ne pomaže.

Pomagala: štap, hodalica i drugo

Mnogi stariji se opiru štapu ili hodalici, jer im to znači “sad sam star”. Probajte drugačiji razgovor: pomagalo nije priznanje poraza, već ono što im omogućava da i dalje izlaze. Lekar ili fizioterapeut može da proceni šta je potrebno i da podesi visinu. Neprilagođen štap može da napravi više štete nego koristi.

Štap daje oslonac i osećaj sigurnosti, štake i hodalice daju više. Hodalica sa točkićima (rolator) omogućava brže i prirodnije hodanje i često ima sedište za odmor. Postoje i zaštitni jastučići za kukove koji se nose u donjem vešu. Njihova delotvornost se razlikuje u studijama i najviše pomažu osobama koje ih zaista nose, što je u praksi težak uslov.

Pitajte lekara šta se od ortopedskih pomagala može dobiti preko zdravstvenog osiguranja, jer pravila i spiskovi se menjaju.

Prelom kuka: šta se dešava u prvim satima i danima

Prelom kuka je najčešće prelom vrata butne kosti ili njenog gornjeg dela. Tipični znaci su jak bol u preponi ili kuku, nemogućnost da se osoba osloni na nogu, noga koja deluje skraćeno i okrenuta napolje. Ne mora uvek biti tako izražen: neki ljudi posle pada još mogu da hodaju sa bolom, a prelom se otkrije tek kasnije.

Zovite hitnu pomoć na 194 ako posle pada osoba ne može da stane na nogu, ako je noga izobličena, ako je udarila glavu (posebno ako uzima lekove za razređivanje krvi), ako je izgubila svest, ima jak bol, zbunjenost ili otežano disanje. Ne dižite je i ne pokušavajte da je “namestite”. Pokrijte je, ostanite uz nju i govorite joj mirno.

U bolnici sledi snimanje, procena opšteg stanja i, u većini slučajeva, operacija. Cilj je da se osoba što pre operiše, jer dugo ležanje nosi rizike: upalu pluća, ranu od pritiska, tromboze, gubitak mišićne mase, zbunjenost. Starijim ljudima, naročito onima sa početnom demencijom, bolnica i anestezija mogu izazvati i prolaznu zbunjenost (delirijum). Prisustvo poznatog lica, naočari, slušni aparat i podsećanje koliko je sati i gde se nalazi pomažu više nego što mislite.

Operacija i rehabilitacija

Vrsta operacije zavisi od mesta preloma i stanja kosti: ponekad se slomljena kost fiksira šrafovima ili pločom, a ponekad se ugrađuje delimična ili potpuna proteza kuka. O tome odlučuje ortoped.

Ono što porodice najčešće iznenadi je da se ustajanje počinje vrlo rano, često već sledećeg dana. To nije grubost, to je namerno, jer rano kretanje smanjuje komplikacije. Fizioterapeut uči osobu kako da sedne, ustane i napravi prve korake, uz hodalicu ili štake. Tokom prvih nedelja važe pravila za zaštitu kuka, na primer ograničenja pokreta posle ugradnje proteze. Svaka bolnica daje uputstvo i važno je da ga poštujete.

Rehabilitacija je trka na duge staze. Obično uključuje vežbe snage, ravnoteže, vežbanje hoda, penjanje uz stepenice i trening svakodnevnih radnji: oblačenje, kupanje, korišćenje toaleta. Što je kontinuitet bolji, ishod je bolji. Ako se vežbanje posle otpusta iz bolnice prekine, mnogi izgube ono što su stekli.

Ostavite prostor i za bol. Dobro kontrolisan bol je preduslov da osoba uopšte vežba. Ako roditelj ćuti da ne bi smetao, pitajte ga direktno i javite lekaru.

Prvih nekoliko nedelja kod kuće ili u ustanovi

Posle otpusta nastaje najkritičnije razdoblje, jer porodica obično ostaje sama sa pitanjem “ko će sve ovo da radi”. Realno, oporavak traži pomoć pri ustajanju, kupanju, oblačenju, odlasku do toaleta, davanju lekova, pripremi hrane i vežbama. To je posao za više ljudi, često u smenama.

Pitanja koja vredi postaviti pre otpusta:

• Koje vežbe da radi i koliko puta dnevno?
• Koliko sme da se oslanja na operisanu nogu?
• Koji pokreti su zabranjeni?
• Koje lekove za sprečavanje tromboze i za kosti treba da nastavi i koliko dugo?
• Kada je kontrola kod ortopeda?
• Na koje znake treba odmah da se javimo?

Znaci upozorenja posle operacije su crvenilo, otok i curenje na rezu, povišena temperatura, naglo pogoršanje bola, otok i bol u listu, nedostatak daha ili bol u grudima. Poslednja dva zahtevaju hitnu pomoć.

Ishrana i kosti: šta zaista pomaže

Kosti trebaju građevinski materijal. Pored kalcijuma i vitamina D, važni su proteini (jaja, mleko, jogurt, riba, meso, mahunarke) jer bez njih ni mišići ni kosti ne mogu da se oporave. Posle preloma potrebe za energijom i proteinima rastu, a apetit često pada. Starijima prija češći, manji obrok, nego tri velika.

Sunce u umerenim količinama pomaže stvaranju vitamina D. Šetnja napolje je dvostruko korisna: vitamin D i kretanje.

Previše kafe, alkohol i pušenje štete kostima. Nema potrebe za moralisanjem, dovoljno je razgovarati o promenama koje su izvodljive.

Ako roditelj gubi na težini ili jede sve manje, to treba otvoreno da rešite sa lekarom, jer pothranjenost direktno usporava oporavak.

Vežbanje: najjeftiniji lek koji postoji

Za starije ljude, vežbanje snage i ravnoteže je jedna od najbolje potvrđenih mera za sprečavanje padova. Tai či, jednostavne vežbe stajanja na jednoj nozi uz oslonac, ustajanje sa stolice bez pomoći ruku, hodanje, penjanje uz stepenice. Najbolje je da program odredi fizioterapeut ili lekar, jer se vežbe prilagođavaju bolestima i stanju kostiju. Nekim ljudima sa osteoporozom ne prijaju pokreti koji jako savijaju kičmu napred.

Ne treba čekati prelom. Počnite sa deset minuta dnevno i povećavajte. Važnije od intenziteta je da se vežba radi redovno.

Emocionalna strana: strah, krivica i gubitak samostalnosti

Posle preloma porodica retko postavlja pitanje kako se osoba oseća. Starija osoba često gubi više od kuka: gubi poverenje u sopstveno telo. Plaši se da ponovo ustane, da ne ostane sama, da ne postane teret. Neki se povuku, odbijaju vežbe, prestaju da jedu.

To je prirodno i često prolazno, ali može preći u depresiju. Ako primetite da roditelj stalno plače, ne želi ni sa kim da priča, gubi interes za sve ili kaže da više nema smisla, pročitajte vodič o depresiji i usamljenosti kod starijih i razgovarajte sa lekarom.

A vi, članovi porodice, nosite svoj teret. Osećaj krivice je skoro univerzalan: “Trebalo je da budem tu.” “Trebalo je da sklonim tepih.” “Zašto je nisam uzela k sebi?” Pad se dešava i u domovima sa najboljom negom i u kućama sa celodnevnom pratnjom. Niko ne može da bude pored voljene osobe svakog trenutka. Ono što možete da uradite jeste da od sada smanjite rizik i da sebi dozvolite da tražite pomoć.

Kada kućna nega više nije dovoljna

Ne postoji jedan trenutak koji sve rešava, ali postoje znaci:

• Padovi se ponavljaju, uprkos prilagođavanju stana.
• Osoba ne može bezbedno sama da ustane, ode do toaleta ili se okupa, a vi ne možete da budete uz nju.
• Noću je potrebna pomoć, a vi ste iscrpljeni.
• Osoba je zbunjena i izlazi iz stana, ili ne prepoznaje opasnosti.
• Oporavak posle preloma stagnira jer kod kuće nema stručne rehabilitacije.
• Imate osećaj da se vaše zdravlje ruši pod teretom nege.

Ako se prepoznajete u ovome, to ne znači da ste zakazali. Znači da je potreba veća od onoga što jedna porodica može da pokrije. Ako je osoba nepokretna ili veći deo dana u krevetu, pročitajte i vodič o nezi nepokretne starije osobe i rani od pritiska.

Šta tražiti u domu kada je pad ili prelom razlog za smeštaj

Dobar dom za osobu sa osteoporozom ili posle preloma kuka ne vidi se po lepom holu, već po detaljima:

• Fizioterapeut u timu, ne samo “po pozivu”, i konkretan plan vežbanja za vašeg bližnjeg.
• Medicinska sestra u svakoj smeni i jasno pravilo kako se reaguje na pad, uključujući kome se javlja i kada.
• Prostor bez prepreka: rukohvati u hodnicima i kupatilima, protivklizni podovi, dobro osvetljenje, bez stepenika ili sa rampom i liftom.
• Pomoć pri ustajanju i hodanju kada je potrebna, ali bez prekomernog “čuvanja” koje osobu drži u krevetu. Preterana opreznost je takođe opasna.
• Noćno dežurstvo koje stvarno obilazi sobe i odgovara na poziv.
• Ishrana sa dovoljno proteina i mogućnošću prilagođavanja, kao i praćenje težine.
• Procena rizika od pada prilikom prijema i redovno posle, uz pregled lekova.
• Saradnja sa lekarom i ortopedom, kontrole posle operacije, vođenje terapije za kosti.

Pitanja koja možete postaviti na obilasku:

1. Koliko padova se desilo u poslednjih godinu dana i šta je promenjeno posle njih?
2. Ko procenjuje rizik od pada i kako često?
3. Koliko puta nedeljno korisnik ima vežbe i sa kim?
4. Šta se tačno dešava kada neko padne noću?
5. Kada i kako ćete me obavestiti?
6. Da li se pregledaju lekovi koji povećavaju rizik od pada?

Odgovori koji su konkretni i bez uvrede vredniji su od brošure. Ako domaćin izbegava pitanje o padovima, to je informacija.

Trošak nege i rehabilitacije

Troškovi zavise od toga da li se osoba oporavlja kod kuće, uz angažovane negovateljice i fizioterapeuta, ili u ustanovi. Kućna nega može biti manje skupa u početku, ali se brzo uvećava ako je potrebna ceo dan i noć. Dom zahteva fiksan mesečni iznos, a stepen potrebne nege utiče na cenu. Konkretne iznose ovde ne navodimo jer nisu potvrđeni i zavise od ustanove i stanja korisnika, pa tražite cenu pismeno i pitajte šta ona obuhvata. Pogledajte i pregled cena domova za stare u Beogradu.

Kako izabrati dom

Ako ste došli do tačke u kojoj razmišljate o domu, ovi vodiči vam mogu uštedeti nedelje lutanja:

• Kako izabrati dom za stare u Beogradu
• Licenca i provera doma za stare
• Cene domova za stare u Beogradu
• Pregled domova
• Domovi po opštinama

Posetite dom lično, više puta i u različito doba dana, i razgovarajte sa osobljem koje zaista neguje, ne samo sa onim koje prodaje. Ako se oporavak posle preloma odvija sporo, a porodica je iscrpljena, palijativna nega i karcinom kod starijih ili bolesti pluća mogu biti deo šire slike, pa pitajte i o tome.

Izvori i dalje čitanje

Opšte informacije u ovom tekstu zasnovane su na javno dostupnim smernicama i materijalima sledećih organizacija. Konkretne preporuke uvek proveravajte sa svojim lekarom.

• Svetska zdravstvena organizacija (SZO), materijali o prevenciji padova i zdravom starenju
• Međunarodna fondacija za osteoporozu (IOF)
• Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) i zdravstvene ustanove u Srbiji, za pravila o pregledima i pomagalima
• Američka akademija ortopedskih hirurga (AAOS), materijali o prelomu kuka za pacijente
• Britanski nacionalni institut za zdravlje i kliničku izvrsnost (NICE), smernice o padovima i prelomu kuka kod odraslih

Ako vaš roditelj padne i sumnjate na prelom, ne čekajte da vidite hoće li proći. Pozovite hitnu pomoć na 194. Ovaj tekst ne zamenjuje savet lekara.

Tekst je informativan i ne zamenjuje pregled i savet lekara. U hitnom slučaju pozovite hitnu pomoć na broj 194.