Dijabetes kod starijih: nega, ishrana i kada je potreban dom

Počinje obično nenametljivo. Majka koja je uvek bila vredna odjednom spava posle ručka, stalno traži vodu i češće ide u toalet. Otac koji nikad nije bio zaboravan stavlja ključeve u frižider. Porodica prvo pomisli na godine. Tek kad lekar izmeri šećer, shvate da je u pitanju šećerna bolest, ili da je ona već dugo tu, a da niko nije gledao dovoljno pažljivo.

Ovaj vodič je napisan za porodice koje se staraju o starijoj osobi sa dijabetesom, ili razmišljaju o domu. Objasnićemo šta se zapravo dešava u telu, kako prepoznati opasne trenutke, kako izgleda razumna ishrana i briga o stopalima, i šta da tražite kad birate dom. Tekst ne zamenjuje savet lekara. Dozvolu za bilo kakvu promenu terapije daje samo lekar koji vodi vašeg člana porodice.

Šta je šećerna bolest tip 2

Telo koristi šećer (glukozu) kao gorivo. Hormon insulin, koji pravi pankreas, otvara vrata ćelijama da šećer uđe. Kod tipa 2 ta vrata se otvaraju sve teže, pa šećer ostaje u krvi, a pankreas vremenom sve slabije radi. Zato je dijabetes tip 2 najčešći oblik kod starijih i često dolazi uz povišen pritisak, masnoće u krvi i višak kilograma.

Tip 1 je drugačiji, autoimuni oblik koji najčešće počinje ranije, ali se i ljudi sa tipom 1 danas dožive duboku starost. Pravila o insulinu i padu šećera važe i za njih, a njihova potreba za insulinom je stalna.

Poseban problem je što bolest dugo ćuti. Može da prođe mnogo godina pre nego što se pojave simptomi, pa neki ljudi saznaju za dijabetes tek kad se pojavi komplikacija na očima, bubrezima ili stopalu. Zato je redovna kontrola šećera kod starijih razumna čak i kad se osoba oseća dobro.

Kako se razvija i komplikacije

Visok šećer polako oštećuje sitne i velike krvne sudove i nerve. Posledice se pojavljuju godinama:

• Oči: promene na mrežnjači mogu da smanje vid, često bez bola.
• Bubrezi: gubi se sposobnost filtriranja, što se vidi tek na analizama.
• Nervi: utrnulost, probadanje i gubitak osećaja, najčešće u stopalima.
• Srce i krvni sudovi: veća šansa za infarkt i moždani udar.
• Koža i rane: sporije zarastanje i veća sklonost infekcijama.

Dobra vest je da se sve ovo može usporiti. Zato je cilj nege da se šećer drži u razumnom opsegu, da se komplikacije hvataju rano i da se istovremeno leči pritisak i masnoće u krvi. O tome kako je dijabetes povezan sa srcem više možete pročitati u vodiču o srčanoj insuficijenciji i povišenom pritisku kod starijih.

Simptomi: kako se bolest javlja kod starijih

Klasični znaci su velika žeđ, često mokrenje, umor i gubitak kilograma. Kod starijih ljudi slika je često mutnija. Osećaj žeđi slabi sa godinama, pa osoba ne pije dovoljno iako je šećer visok. Umesto jasnih simptoma, porodica primeti:

• nagli pad snage ili pospanost preko dana,
• novu zbunjenost ili promene ponašanja,
• ponavljane infekcije mokraćnih puteva ili gljivične infekcije,
• nezaceljene rane ili plikove na stopalima,
• česte padove i vrtoglavicu,
• inkontinenciju koja se pojavila iznenada (o tome više u vodiču o inkontinenciji kod starijih).

Svaka od ovih promena je razlog za razgovor sa lekarom, a ne za čekanje da prođe.

Hipoglikemija: nizak šećer je brža opasnost

Za starije je akutni pad šećera obično opasniji od blago povišenog šećera. Javlja se najčešće kod osoba na insulinu ili na određenim tabletama koje podstiču lučenje insulina, posebno kada obrok zakasni, kada je osoba jela manje nego obično ili kada je bila fizički aktivnija nego inače.

Znaci mogu biti klasični: drhtavica, znojenje, lupanje srca, glad. Kod starijih su često drugačiji. Zbunjenost, ljutnja bez razloga, nesigurnost u hodu, glavobolja, pospanost ili neobično ćutanje mogu biti jedini znak. Mnoge porodice pomisle na početak demencije, a u pitanju je nizak šećer. Zato je merenje šećera prvi korak kad se osoba iznenada čudno ponaša.

Šta se opšte preporučuje kada je osoba budna i može da guta:

1. Izmerite šećer ako je moguće. Vrednost ispod 3,9 mmol/L smatra se niskom.
2. Dajte brzi izvor šećera: pola čaše voćnog soka ili običnog zašećerenog napitka, ili nekoliko kockica šećera rastvorenih u vodi. Običan zašećereni napitak, ne dijetalni.
3. Sačekajte oko 15 minuta, pa ponovo izmerite. Ako je šećer i dalje nizak, ponovite.
4. Kad se oporavi, treba da pojede nešto sa sporijim ugljenim hidratima, na primer parče hleba sa sirom, da šećer ponovo ne padne.
5. Obavestite lekara, jer pad šećera obično znači da terapiju treba preispitati.

Zovite hitnu pomoć na 194 ako osoba ne može da guta, ne reaguje, ima grčeve ili se ne oporavlja posle uzimanja šećera. Ništa ne stavljajte u usta nesvesnoj osobi.

Hiperglikemija: visok šećer koji se krije

Visok šećer ume da bude podmukao. Kod starije osobe sa tipom 2 može da se nedeljama diže, uz sve jaču žeđ, mokrenje, suva usta i dehidraciju. Najopasniji su ekstremni slučajevi, kada se javi jaka pospanost, zbunjenost, ubrzano disanje ili povraćanje. To je hitno stanje.

Šta često podiže šećer kod starijih: infekcija (upala pluća, urinarna infekcija), nedovoljno pijenje tečnosti, neki drugi lekovi (na primer kortikosteroidi), preskočena terapija i stres. Kad je osoba bolesna, šećer često poraste, a apetit padne, što je opasna kombinacija. U tom slučaju se obavezno javite lekaru i pitajte šta da radite sa terapijom, ne menjajte ništa na svoju ruku. Pijte dovoljno tečnosti i češće merite šećer.

Dijagnostika i kontrole koje se ne preskaču

Šećer se utvrđuje analizama krvi. Za praćenje dugoročne slike koristi se HbA1c, vrednost koja pokazuje prosečan šećer u prethodnim mesecima, a obično se proverava na nekoliko meseci. Pored toga, lekar prati:

• funkciju bubrega (analiza krvi i urina),
• masnoće u krvi i krvni pritisak,
• oči, pregled očnog dna najmanje jednom godišnje,
• stopala, pregled najmanje jednom godišnje, a kod rizičnih osoba češće,
• zube i desni, jer su infekcije usta češće kod dijabetesa.

Ako vaš član porodice ima kartonsku mapu analiza, donesite je na svaki pregled. Mnogi propusti dešavaju se baš zato što nalazi iz jedne ustanove ne stignu do druge. U domu je zgodno da jedna osoba bude zadužena za taj dosije.

Lečenje na opštem nivou

Terapija dijabetesa tipa 2 počinje ishranom i kretanjem, zatim tabletama, a kod dela ljudi dolazi i insulin. Ovo nije znak da je nešto “otišlo predaleko”. Insulin je jednostavno lek koji nadoknađuje ono što telo više ne proizvodi dovoljno.

Kod starijih se terapija bira pažljivo. Lekar vodi računa o bubrezima, o riziku od pada šećera, o tome da li osoba može sama da se pridržava šeme i da li ima pomoć. Cilj nije savršena brojka, nego miran život bez padova šećera i bez komplikacija.

Šta porodica može da uradi bez ikakvog rizika: da vodi dnevnik, da lekove drži u kutiji sa pregradama po danima, da zna ime i svrhu svakog leka, da proverava rok trajanja insulina i način čuvanja, i da pri svakoj kontroli kaže lekaru za svaki pad šećera, čak i ako je prošao sam od sebe.

Ako osoba već ima i druge bolesti, terapija se često preklapa. Posle moždanog udara ili uz Parkinsonovu bolest raspored obroka i lekova postaje delikatniji, jer gutanje i apetit nisu uvek stabilni. Isto važi za demenciju: osoba može da zaboravi da je jela, pa da dobije dvostruku terapiju ili da je ne dobije uopšte.

Ishrana kod dijabetesa: bez stroge zabrane, sa razumom

Ako ste ikad čuli “baka ne sme ništa slatko”, pustite to. Moderna ishrana kod dijabetesa je mnogo fleksibilnija. Ključne ideje:

• Redovni obroci, bez dugih pauza. Tri glavna obroka i, ako lekar tako savetuje, jedna ili dve užine.
• Ugljeni hidrati ostaju, ali pažljivo biraju. Integralni hleb, ovsene pahuljice, pasulj, sočivo, krompir u razumnoj porciji umesto belog peciva i slatkiša svaki dan.
• Povrće na pola tanjira, pogotovo ono lisnato.
• Belančevine uz svaki obrok: jaja, riba, belo meso, mlečni proizvodi, mahunarke. Starijima su belančevine važne i za mišiće.
• Manje prženog i dosta zasićenih masti.
• Voće ima smisla, ali u porcijama. Cela jabuka je bolja od čaše soka.
• Slatkiši povremeno, uz obrok, a ne na prazan stomak.

Najveća greška u starijem dobu je preterano zaoštravanje. Starija osoba koja gubi na težini, slabo jede i dobije strogu dijetu lako postane pothranjena, a to je ozbiljan problem sam po sebi. Ako vaš član porodice slabo jede, pročitajte vodič o ishrani starijih, gutanju i pothranjenosti. Kod dijabetesa pravila su drugačija nego kod mlađih: važnije je da osoba jede dovoljno nego da jede “savršeno”.

Posebno pazite na tečnost. Pijte vodu tokom dana, čak i kad niste žedni. Zaslađeni sokovi i alkohol nisu dobar izbor, a alkohol uz insulin ili određene tablete može da izazove opasan pad šećera.

Kretanje i fizička aktivnost

Šetnja posle obroka pomaže da šećer ne skače. Dovoljno je 20 do 30 minuta lagane šetnje većine dana, ako zdravlje to dozvoljava. Vežbe snage uz stolicu, sa laganim tegovima ili elastičnom trakom, jačaju mišiće koji troše šećer i smanjuju rizik od pada.

Dve stvari treba držati na umu. Prvo, fizička aktivnost može da spusti šećer, pa osobi na insulinu treba laka užina pri ruci. Drugo, obuća. Udobne, meke cipele sa dovoljno prostora za prste i čarape bez šavova ne zvuče kao medicinska tema, ali su jedan od najboljih načina da se spreči rana. Ako se osoba slabo kreće ili je vezana za krevet, kretanje se prilagođava, a o rizicima mirovanja pišemo u vodiču o nezi nepokretne starije osobe i preležaninama. Ako je osoba već padala ili ima oslabljene kosti, važan je i vodič o osteoporozi, prelomu kuka i padovima.

Stopalo: svakodnevna rutina koja štiti noge

Ako izaberete jednu stvar koju ćete naučiti iz ovog teksta, neka bude ova. Dijabetes oštećuje nerve, pa osoba ne oseti kamenčić u cipeli, plik, opekotinu od tople vode ili posekotinu. Uz oslabljen protok krvi, i mala rana može da se pretvori u dugotrajan problem.

Svakodnevna rutina:

• Pregledajte oba stopala svaki dan, uključujući između prstiju i petu. Ako osoba ne može da se savije, koristite ogledalo ili neka to uradi neko drugi.
• Perite stopala mlakom vodom, a temperaturu proverite laktom ili termometrom, ne stopalom. Dobro osušite, naročito između prstiju.
• Pustite kožu da se hidrira kremom, ali ne između prstiju.
• Nokte sečite ravno, a ako su zadebljali ili urasli, prepustite to stručnom licu (podolog ili medicinska sestra).
• Nikad ne hodajte bos, ni po kući.
• Pre obuvanja proverite unutrašnjost cipele.
• Ne koristite grejne jastuke ni tople flaše na stopalima.
• Ne sečite kurje oči i žuljeve sami, ni oštrim predmetima ni hemijskim sredstvima.

Odmah se javite lekaru ako se pojavi rana, plik, crvenilo, otok, toplina, miris, promena boje ili bol u stopalu. Čekanje “da vidimo sutra” kod dijabetičnog stopala nije dobra strategija.

Merenje šećera i praćenje

Kod kuće se šećer meri glukometrom, kapljicom krvi iz prsta. Neki ljudi koriste i senzore koji mere kontinuirano. Koliko često, određuje lekar. Praktični saveti:

• Zapisujte svako merenje, sa vremenom i kratkom belešku (jeo, nije jeo, loše se osećao).
• Proverite da su trakice i aparat u roku i da se čuvaju kako piše u uputstvu.
• Nemojte ocenjivati jedan visok ili nizak broj izolovano. Važan je obrazac kroz nekoliko dana.
• Ako se aparat i simptomi ne slažu, ponovite merenje i pozovite lekara.

Za osobe sa slabijim vidom ili tremorom, aparati sa govorom i većim ekranom mogu biti razlika između bezbednog i nebezbednog merenja. Ako osoba počne da greši, to je jedan od signala da je potrebna pomoć drugog čoveka.

Emocionalna strana

Dijabetes traži disciplinu, a disciplina umara. Mnogi stariji ljudi osećaju krivicu (“sam sam kriv, jeo sam previše slatko”), ili ljutnju na stalno nadgledanje. Ako ćerka ili sin stalno proveravaju šta je na tanjiru, nastaje napetost, a osoba počinje da krije slatkiše i preskače merenja.

Razgovarajte kao partneri. Pitajte šta je teško, a ne šta je pogrešno. Dogovorite jedno pravilo koje ima smisla, umesto deset. Obratite pažnju i na raspoloženje, jer depresija i dijabetes idu zajedno češće nego što se misli, a depresivna osoba teže brine o sebi. O tome više u vodiču o depresiji i usamljenosti kod starijih.

Kada kućna nega više nije dovoljna

Nema trenutka u kome se kaže “sad je vreme”. Ima znakova koji se nagomilavaju:

• osoba zaboravlja ili duplira terapiju, a porodica ne može stalno da proverava,
• ponovljeni padovi šećera, posebno noću,
• insulin traži više davanja dnevno, a niko nije stalno prisutan,
• rane na stopalima ili slabo zarastanje koje traže svakodnevno previjanje,
• zbunjenost, pad ili slabljenje vida zbog kojih merenje postaje nepouzdano,
• ishrana je postala problem (slab apetit, gutanje, gubitak kilograma),
• ukućani su iscrpljeni, a vi se bojite svake noći.

Poslednja stavka je legitiman razlog. Briga o osobi na insulinu, uz sve ostalo, ume da bude posao sa punim radnim vremenom i bez odmora. Smeštaj u dom nije napuštanje. Za mnoge porodice to je prvi put posle dugo vremena da neko drugi gleda nad terapijom, a oni mogu da budu ćerka ili sin, a ne medicinska sestra.

Šta tražiti u domu za osobu sa dijabetesom

Ne pitajte samo da li “primaju dijabetičare”. Pitajte kako rade:

• Medicinska sestra 24 sata. Posebno noću, jer se noćni padovi šećera najlakše previde. Pitajte ko je prisutan u 3 ujutru.
• Lekar. Ko je lekar doma, koliko često dolazi, i kome se obraćate kad se stanje promeni. Kako se organizuju kontrole kod endokrinologa i oftalmologa.
• Merenja i terapija. Ko meri šećer, koliko često, gde se beleži. Ko daje insulin i kako se proverava doza sa lekarskim planom. Možete li da vidite primer lista terapije?
• Pad šećera. Postoji li protokol i da li osoblje ima pri ruci brzi šećer. Kad se zove hitna pomoć.
• Ishrana prilagođena. Da li postoji jelovnik za dijabetičare, može li da se prilagodi ukusu i gutanju, i kako se obroci poklapaju sa insulinom. Kasni li večera?
• Nega stopala. Ko pregleda stopala, da li se obuća i nokti prate, ima li saradnje sa podologom ili hirurgom kad je potrebno.
• Hidratacija i higijena. Da li se stanari podstiču da piju, i kako se prati mokrenje i infekcije.
• Obaveštavanje porodice. Hoćete li biti obavešteni o svakom padu šećera, padu ili slanju u bolnicu.

Za razliku od brošura, dobar odgovor na ova pitanja ima konkretne detalje. Ako vam kažu “ne brinite, sve je pod kontrolom”, tražite da vam pokažu kako.

Pitanja za dom pre potpisivanja

1. Koliko stanara sa dijabetesom trenutno imate i koliko ih je na insulinu?
2. Ko je zaposlen preko noći i koliko stanara po osobi?
3. Gde se vode merenja šećera i mogu li ih videti ukućani?
4. Šta ste uradili poslednji put kad je stanar imao težak pad šećera?
5. Kako organizujete odlazak na kontrolu kod endokrinologa ili na dijalizu, ako zatreba?
6. Da li se dijetalna ishrana naplaćuje posebno?
7. Šta se dešava ako se zdravlje pogorša i potrebna je bolnica?

Trošak

Cene smeštaja u domu zavise od vrste sobe, stepena potrebne nege i od toga da li je dom državni ili privatni. Kod dijabetesa pitajte šta je u ceni, a šta se doplaćuje: trake za merenje šećera, insulin i pribor, dijetalna ishrana, previjanje rana, prevoz do lekara. Neki lekovi i potrošni materijal mogu se dobijati preko zdravstvenog osiguranja, ali o tome se informišite kod izabranog lekara i fonda, jer pravila se menjaju. Aktuelne cifre pogledajte u vodiču o cenama domova za stare u Beogradu, a sve što se dogovori treba da piše u ugovoru.

Kako izabrati dom

Kad znate šta vam treba, pregled postaje lakši. Počnite od vodiča kako izabrati dom za stare u Beogradu, pa proverite licencu i rad doma, uporedite cene domova za stare u Beogradu i pogledajte spisak domova ili domove po opštinama. Posetite dom bar dva puta, jednom u dogovoreno vreme, jednom nenajavljeno, po mogućstvu u vreme obroka. Dobro je videti kako izgleda ručak, kako se deli terapija i kako osoblje razgovara sa stanarima.

Ako je dijabetes samo jedna od više bolesti, razmislite i o drugim vodičima: nega posle moždanog udara, HOBP i bolesti pluća i palijativna nega i karcinom.

Izvori i dalje čitanje

Ovaj tekst je opšta informacija i ne zamenjuje savet lekara. Za stručne podatke pogledajte materijale sledećih organizacija:

• Svetska zdravstvena organizacija (WHO), materijali o dijabetesu.
• Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, podaci o zdravlju stanovništva i dijabetesu u Srbiji.
• Međunarodna dijabetološka federacija (IDF).
• Američko udruženje za dijabetes (ADA), standardi nege, uključujući poglavlje o starijim osobama.
• Udruženja endokrinologa i dijabetologa u Srbiji, kao i vaš izabrani lekar i endokrinolog.

U slučaju hitnosti pozovite 194.

Tekst je informativan i ne zamenjuje pregled i savet lekara. U hitnom slučaju pozovite hitnu pomoć na broj 194.